Куповином препарата у апотеци тражи се начин за брзо и лако отклањање симптома прехладе, поправљање имунитета, смањење ефекта пролећног умора, алергије, губитка килограма, али и за лечење неких озбиљнијих стања. Фармацеути кажу да су сви препарати који могу да се купе у апотеци безбедни, али наглашавају да је пре куповине неопходно да се грађани посаветују са апотекаром и виде да ли је неки препарат погодан и препоручљив за њих.
Председница удружења приватних апотекара “Спас” дипл. фармацеут Мирјана Марковић објашњава да без лекарског рецепта могу да се купе ОТЦ лекови и дијететски суплементи, а сви они су прошли строге и опсежне процедуре регистрације и контроле званичиних инситуција, те су са аспекта састава и квалитета потпуно безбедни.
ОТЦ лекови су лекови широког терапијског спектра и минималних нежељених ефеката, а дијететски суплементи су препарати који допуњују нормалну исхрану и представљају концентроване изворе витамина, минерала и других супстанци са хранљивим и физиолошким ефектом, а неретко по саставу могу да буду и биљне дроге.
Они се узимају по савету лекара, фармацеута или на основу личне процене. Самомедикација већ деценијама уназад представља незаобилазни део здравствене неге у свим развијеним земљама света. При томе се узима у обзир да пацијент код блажих нарушавања здравственог стања попут прехладе, кијавице, кашља, лакших болова пролазног карактера или пролећне алергије, не мора да се обрати лекару, већ адекватан савет може да потражи у апотеци. Потенцијална корист самомедикације огледа се у бољој доступности лекова пацијентима, директном и брзом приступу лечењу и смањењу броја посета лекару. Улога фармацеута, који су здравствени професионалци, јесте да у разговору са пацијентом препоруче одговарајући производ који ће ублажити његове здравствене тегобе и убрзати процес опоравка, каже Марковић. Дијететски суплементи садрже састојке који су иначе присутни у храни, али се најчешће уносе у недовољним количинима, због чега се препоручује суплементација, односно њихова надокнада. ОТЦ лекови представљају лекове велике терапијске ширине, који су услед своје безбедности стављени на режим издавање без лекарског рецепта и могу да се купе у апотекама без претходне посете лекару.
Правилник о здравственој исправности дијететских производа каже, у Члану 4. да декларацијом, презентацијом и рекламирањем дијететских производа не могу да се приписују својства превенције, третирања и лечења болести, или се позивати на таква својства.
Члан 14, између осталог, наводи да здравствене изјаве не могу да буду неистините, нејасне, двосмислене или да доводе у заблуду и да подстичу или одобравају неумерено конзумирање хране.
Члан 17. каже да здравствена изјава мора да буде базирана на доказаним општеприхваћеним научним чињеницама, док се у Члану 19, између осталог, наводи и да коришћење здравствене изјаве није дозвољено ако указује на однос или количину смањења телесне масе и ако се позива на поједине здравствене раднике или асоцијације које нису међународно признате.
Посебно актуелну категорију производа у периодима сезонских прелаза представљају сирупи против кашља, пастиле за грло, лекови против болова који се примењују код грипа и прехладе како би се ублажили често непријатни симптоми ових стања. Пацијенти желе да након прележаних респираторних инфекција, брзо поврате ослабљену радну способност. Због тога је употреба дијететских и ОТЦ производа најчешће уједно и најбржи пут враћања доброј форми, напомиње Маковић и наглашава да саветодавна улога фармацеута у апотеци чини овај избор још сигурнијим.
Када је у питању гаранција да је производ исправан, Марковић наводи да сваки дијететски суплемент у Србији мора да буде регистрован у Министарству здравља Републике Србије.
Пре регистрације дијететски производ мора да добије стручно мишљење Фармацеутског факултета у Београду који одобрава његову декларацију и прође контролу овлашћене лабораторије којом се утврђује здравствену исправност производа.
Пре уписа у базу података Министарства здравља, Министарству се достављу докази да производ у свом саставу нема супстанце које потичу од генетски модификованих организама, да не садржи сировине добијене од млека или меса "лудих крава", да се налази у слободној продаји у земљама ЕУ, да је произведен у складу са смерницама добре произвођачке праксе и да је произведен по доброј хигијенској пракси, наводи Мирјана Марковић и додаје да када Министарство здравља утврди те податке, као и податке добијене од Фармацеутског факултета и овлашћене лабораторије, онда се приступа процесу регистрације и производ може да се нађе у слободној продаји.
Последице коришћења препарата који нису здравствено испитани, а произведени су од сировина којима није испитан квалитет и безбедност могу да буду далекосежне и покажу своје лоше ефекте за неколико година, када се те штетне материје у великој количини депонују у телу.
Дакле фармацеут мора да поседује све сертификате законом предвиђене који потврђују да је производ безбедан и тако гарантују здравствену исправност. Апотекар мора код себе да има оверене сертификате анализа достављене од произвођача, уредно печатиране и заведене, у којима се гарантује да се у кутији налази оно што пише на етикети. Такође, стручно лице код себе мора да има и податке овлашћене лабораторије у Србији у којима се утврђује да ли се произвођачка спецификација подудара са анализом овлашћене лабораторије, објашњава Марковић.
Љ. Петровић
