Смрт од срца у Србији сваких 10 минута

НОВИ САД: Светски дан срца установљен је да укаже на значај кардиоваскулраних болести, а пре свега на чињеницу колико сами можемо да учинимо за здравље свог срца. Сходно томе је и овогодишњи слоган „Свим срцем за здраво срце“. Кардиоваскуларне болести су и данас водећи узрог смрти у популацији од 30 до 70 година, с учесталошћу више од 50 процената, каже директор Института за кардиоваскуларне болести Војводине професор др Александар Реџек.
s
Фото: Dnevnik (arhiva)

Према његовим речима, одговорне су за близу 18 милиона смртних исхода у свету годишње, са прогонозом да ће до 2030. године тај број премашити 25 милиона.

Ако се узме у обзир да је од ковид инфекције ове године преминуло близу милион људи, онда се у поређењу са тим на прави начин могу сагледати размере штете које кардиоваскуларне болести остављају на појединце и друштво у целини, вели наш саговорник.

За Србију су статистички подаци крајње забрињавајући, с обзиром на то  да је учесталост акутног коронарног синдрома између 250 и 300 новооткривених случајева на 100.000 становника годишње, а од болести срца и крвних судова сваке године премине више од 50.000 становника, што значи да сваких 10 минута једна особа изгуби живот. Репрезентативне студије спроведене у свету установиле су да придржавајем препоручених превентивних мера учесталост превремених смртних исхода може да се смањи за чак 85 одсто и др Реyек оцењује како је овај податак кључан за дефинисање стратешких мера, чији је акценат на доследном спровођењу мера примарне и секундарне превенције за ризичне групе становништва. Оне подразумевају елиминацију бројних фактора ризика којима смо изложени савременим начином живота, али и увођење обавезних превентивних прегледа за ризичне групе. Превентивни прегледи имају значај у смислу раног откривања болести, ефикаснијег лечења и спречавања компликација. Компликације доводе до тешког оштећења срчаног мишића и развоја срчане слабости која појединце чини радно неспособним, често везаним за помоћ и негу других лица. Ови болесници захтевају и учестало болничко лечење, што представља велико оптерећење за здравствени систем и државу у целини. Оно што сами можемо да учинимо јесте да здраво живимо.


Зграда Покрајинске владе осветљена црвеном бојом

Кардиоваскуларне болести водећи су узрок смрти у Србији, а тај број је још израженији у Војводини. Од инфаркта у нашој земљи сваке године умре више од 50.000 људи, а болести срца и крвних судова чине више од 50% свих узрока смрти и у Војводини, наводи се у саопштењу Покрајинске владе.

Фото: vojvodina.gov.rs

Због тога је Покрајинска влада у претходном периоду уложила знатна средства у куповину медицинске опреме и обнову здравствених установа, где се лече кардиоваскуларни пацијенти, али и у едукацију здравствених радника.

У наредном периоду још активније ће се радити на превенцији кардиоваскуларних болести јер се смањењем фактора ризика и превентивним прегледима може утицати и на смањење ризика оболевања, али и смртности, која је у Војводини посебно изражена.

Светски дан срца обележава се 29. септембра, ове године под слоганом „Свим срцем за здраво срце“.

У знак подршке борби против болести срца и крвотока зграда Покрајинске владе је симболично осветљена црвеном бојом.


Већина становника је добро упозната с факторима ризика и на који начин могу да се превенирају. Главни проблем је више мотивационе природе и самодисциплине сваког од нас, да не дођемо у ситуацију да реагујемо тек када се проблем појави. На жалост нису ретки примери болесника који и након уградње стента или операције срца не промене начин живота. Управо у овом сегменту постоји простор за постизање бољих резултата у будућности а они захтевају додатно ангажовање како здравствених радника тако и друштва у целини. Инситуту за кардиоваскуларне болести Војводине настоји да, пратећи светске трендове, уводи нове процедуре којима се побољшавају резултати лечења наших болесника. Акценат је пре свега на мини-инвазивним интервентним хируршким процедурама које омогућују лечење најкомплексинијих срчаних обољења, уз минималну процедуралну трауму и самим тим бржи опоравак болесника. За све ово је неопходна најсавременија опрема коју је обезбедила Влада АП Војводине и ресорни  секретаријат, истакао је др Реџек и нагласио како је у протеклих неколико година огроман напор уложен у ефикасније збрињавање болесника с акутним инфарктом миокарда на подручју Војводине. Отворене су још три ангиосале у Суботици, Сомбору и Зрењанину које су, уз подршку запослених Инситута, допринеле да након више деценија нема листе чекања за интервентне процедуре.


„Покуцај, ми смо ту“

Удружење кардиоваскуларних пацијената “Моја друга шанса” бори се за бољи статус пацијената који су преживели инфаркт срца и покренули су пројекат “Покуцај, ми смо ту”, где већ месецима заједно са лекарима кардиолозима, организују онлине саветовалишта за све кардио пацијенте у Србији. До сада је реализовано 12 саветовалишта, која се емитују сваког четвртка од 10 до 11 сати на Јутјуб каналу “Покуцај, ми смо ту”.

За претходних 12 саветовалишта, на којима је учествовало више од 20 лекара и пацијената/чланова удружења, добијено је готово 1.000 питања пацијената и чланова њихових породица, више десетина хиљада људи је пратило саветовалиште и пружен је велики број корисних савета и информација.

Поред саветовалишта, направили смо и апликацију за пацијенте „Откуцаји“, која је доступна на Гугл и Епл стору и може бесплатно да се преузме. Апликација је помоћ пацијентима у примени терапије и праћењу општег стања, истакао је председник удружења “Моја друга шанса” Иван Тојагић.


Крајњи циљ је да је и ови центри обезбеде 24/7 негу за болеснике с акутним инфарктом миокарда за шта је потребна едукација нових кардрова која је у току. Постигнут је и значајан искорак у лечењу болесника са срчаном слабошћу и комплексним поремећајима ритма. Будућност Института везана је и за отварање објекта “Каменица 3”, у коме ће Институт добити савремени центар за неинвазивну дијагностику; кардиорехабилитацију и одељење за лечење најтежих кардиолошких болесника с развијеном срчаном слабошћу. И поред свих напора везаних за унапређење лечења болести срца, не смемо да заборавимо да највише можемо да учинимо сами - „свим срцем за здраво срце“. Битно је да схватимо колико је то важно, а Светски дан срца нас на то подсећа, закључио је др Реџек.

Љ. Петровић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести