Интерес који у јавности постоји за институт сурогат материнства сасвим је оправдан. Ако тај институт у наредном периоду буде легализован, ми ћемо морати да мењамо наше устаљене обрасце поимања света, наше разумевање родитељства, материнства, очинства и идентитета, изјавио је проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман на недавно одржаном стручном супу у Новом Саду „Сурогат материнство – про ет контра“.
Омбудсман је изнео да промене пред којима се налазимо захтевају од нас да се према њима одредимо – и морално, и правно, и културно. У случају сурогат материнства то значи одговор на питање да ли ће оно и даље бити забрањено, као што је то сада случај или ће, у случају прихватања оваквог нацрта Грађанског законика, бити легализовано.
Учесници стручног скупа изнети су аргументи за и против сурогат материнства.
Професорка Правног факултета у Новом Саду др Гордана Ковачек Станић упознала је учеснике с појмом сурогат материнства, облицима сурогат материнства (потпуна и непотпуна, алтруистична и комерцијална, те сродничка, пријатељска и сурогација када између сурогат и намераване мајке не постоји никаква веза), предностима и недостацима сваког од тих облика, интересантним примерима, као и компаративном перспективом и увидом у законодавства која дозвољавају, односно не дозвољавају сурогат материнство.
Да ли ће се у Србији увести сурогат материнство то, по речима професорке Ковачек Станић, зависи од интереса које желимо да заштитимо. Интерес неплодног пара је да се остваре као родитељи, интерес сурогат мајке је алтруистички или комерцијални, а интерес детета је да буде рођено.
Заговорници сматрају да сурогација треба да буде дозвољена, јер свака забрана гура оне који желе децу изван границе земље, у илегалну сиву зону, у руке несавесних медицинских радника и криминала. По речима др Зорице Мршевић, научне саветнице у Институту друштвених наука у Београду, где год постоји потражња за одређеном врстом услуга, а њу није могуће задовољити на легалан начин, ту ће створити црно тржиште које ће ту потражњу задовољавати на илегалан начин. Забрана ствара плодан амбијент за разне врсте уцена и злоупотреба, експлоатације, трговине телима, материцама, децом, за богаћење једних и сиромашење других. Људи који желе децу не заслужују, нагласила је др Мршевић, да због жеље за потомством буду криминализовани и елиминисани из круга поштених грађана.
У Србији рађање за другог мора бити дозвољено, као што је то случај и Русији, Украјини, Естонији, Грчкој, Словачкој, Пољској и неким другим земљама. Сурогат материнство је вид солидарности међу женама и нико, поручила је др Зорица Мршевић, не може себи дати за право да другоме забрани да буде родитељ, ако је развојем био-медицине омогућено излечење неплодности. У Србији је забрањена сурогација и том забраном држава је, по речима др Мише Ђурковића, директора Института за европске студије, исказала свој став према сурогацији. Легализацијом, сурогат материнство ће постати посао на коме се зарађује. Поред тога, легализацијом ће се отворити врата разним злоупотребама, а нечији ће животи, имајући у виду огромне социјалне разлике, бити претворени у пакао.
Противници сурогације сматрају да ће легализацијом сурогат материнство бити компромитовано разним злоупотребама и да ће тиме грађанима и грађанкама бити нанета велика штета. По речима Вање Мацановић, адвокаткиње и координаторке у Аутономном женском центру, у сурогат материнству свој интерес ће наћи разне агенције, гинеколошке клинике, насилни мужеви, макрои... Сурогација је велики бизнис и то је индустрија у којој има најмање алтруизма. У Србији, сматра Мацановић, сурогат мајке ће бити најсиромашније жене и прети опасност да се претворимо у рај сурогације и у велику фабрику беба. Мацановић је поставила питање какав је то уговор који ће се склапати између намераваних родитеља и сурогат мајке? Шта је предмет тог уговора? Шта ће се закупљивати, поклањати или продавати? Шта је ту и какав је ту интерес државе и колика је цена тог интереса? На питање да ли постоји право на родитељство, њен одговор је био – Не постоји.
Неспорно је да постоји потреба за отвореном комуникацијом на разним нивоима између заговорника и противника сурогације. Проблем, по речима Светлане Јанковић, експерткиње за род и безбедност, није толико у доношењу закона којим би се легализовала сурогација, колико у примени тог закона, пошто живимо у друштву у коме се закони непрестано изигравају, чуло се на скупу у Новом Саду.
Б. О.
