Угоститељи, међутим, сматрају да је постојећи закон добар и да би се увођење потпуне забране пушења врло неповољно одразило на тај сектор, битно смањило промет, али и број радника.
Шеф канцеларије Светске здравствене организације у Србији Жофија Пустаи истиче да би јачом политиком у борби против пушења Србија у наредних пет година смањила број пушача за 29 одсто, а тиме би дугорочно гледано спасила и више од пола милиона живота.
У Србији пуши 37 одсто становиштва, док је европски просек 28 одсто, рекла је Пустаи за Тањуг и додала да због последица пушења у Србији годишње умре 15.000 људи.
Сада је потребно да Србија направи даље кораке у борби против пушења, да повећа акцизе на дуван, уведе потпуну забрану пушења у угоститељским објектима, да паклице цигарета имају фотографије упозорења, рекла је Пустаи.
Према њеним речима, важна је и забрана маркетинга за све дуванске производе, али и кампања за подизање свести о штетности пушења.
Као земља кандидат, Србија ће морати да поштује директиве ЕУ, а у земљама ЕУ, сликовна здравствена упозорења на паковању цигарета су обавезна, подсетила је она.
Према њеним речима, Министарство здравља мора иницирати те мере, уз подршку целе владе, укључујући и Скупштину која је кључна за њихово усвајање.
У последњих 10 година у великом броју земаља, међу којима су Русија, Турска, Грчка, иако су били најјачи противници увођења потпуне забране пушења, увођење тих мера побољшало је здравствене показатеље везане за пушење, навела је она.
Србија је предузела значајне кораке у борби против те глобалне епидемије - ратификована је Оквирна конвенција СЗО о контроли дувана, а усвојена је и Стратегија за контролу дувана за период 2007-2015 са Законом о заштити грађана од изложености дуванском диму која забрањује пушење у затвореним јавним местима с изузетком угоститељског сектора.
Председница Републичке стручне комисије за контролу дувана др Срмена Крстев каже да је 2010. године био предвиђен закон којим се у потпуности забрањује пушење, који као такав није прошао у Скупштини Србије, па је уведен изузетак за угоститељске објекте, подсетила је она.
Потпуна забрана пушења најављивана је више пута, а Крстев каже да је Нацрт измене закона припремљен још 2015. године и предат ресорном министарству.
Број пушача не пада и то је забрињавајуће, рекла је Крстев за Тв Прва.
Крстев истиче да посебно брине и то што је међу пушачима све више жена (32 одсто).
Директор Пословног удружења хотелијера и ресторатера Србије Георги Генов каже да би се увођење потпуне забране пушења на јавним местима врло неповољно одразило на сектор угоститељства - смањило би промет за 40 одсто, а запосленост за 30 процената.
Генов сматра да је постојећи Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму добар и да је јасно прописао да ресторани и кафићи 50 одсто простора одвоје за пушаче, у шта су уложена значајна финансијска средства.
Зато смо против увођења потпуне забране пушења, јер сматрамо да немамо услове за то обзиром на велика инвестициона улагања, истиче Генов.
Према постојећем Закону о заштити становништва од изложености дуванском диму, пушење је забрањено на радним и јавним местима, али је дозвољено у угоститељским објектима већим од 80 квадратних метара у којима власници могу да одреде најмање 50 одсто простора само за пушаче.
