Сваке године се повећава број пацијената којима се трансплантира костна срж, а током прошле и ове године урађено их је 30, од чега половину чине алогене трансплантације, које су захтевније и компликованије.
Извори матичних ћелија хематопоезе за потребе трансплантације су костна срж и периферна крв. Када је извор матичних ћелија костна срж, матичне ћелије се добијају пунктирањем костне сржи донора, при чему се донор уводи у општу анестезију. Ако је извор матичних ћелија периферна крв, оне се прикупљају из крви преко апарата за аферезу. Када говоримо о врстама трансплантације, постоје аутологна трансплантација, када је пацијент самсеби донор матичих ћелијаи алогена трансплантација, када се матичне ћелије добијају од сродних или несродних ХЛА подударних донора.
Према речима др Урошевић, предност се даје прикупљању матичних ћелија из крви, јер је то брже и комфорније и за даваоца и за примаоца, као и да је опоровак хематопоезе бржи.Пацијент који треба да прими матичне ћелије налази се у стерилном блоку, док се давалац налази у Кабинету за аферезу, где је прикључен на апарат. Давалац има у обе руке по једну браунилу, из једне руке се узима крв, она пролази кроз апарат који издваја матичне ћелије, и потом му се враћа крв у тело кроз браунилу на другој руци. Цео процес прикупљања матичних ћелија траје одчетири до пет сати, а примање траје од пола сата до једног сата и пацијент добијаматичне ћелије попут инфузије или трансфузије, у вену.
Начелник Стерилног блока Клинике за хематологију доцент др Боривој Секулић објашњава да аутологна трансплантација омогућава примену високодозне хемиотерапије, а да матичне ћелије служе за обнављање костне сржи након интензивне терапије.
- Због тога је потребна потпора матичним ћелијама, које су у ранијем акту прикупљене и замрзнуте. Ова трансплантација се примењује у лечењу пацијената оболелих од мултиплог мијелома, као и у лечењу болесника са разним врстама лимфома- испричао је др Секулић.
Професорка Урошевић напомиње како је вероватноћа подударних донора у породици 25 одсто, а наводи да се на Клиници од 2018. године, захваљујући професорудр Александру Савићу, спроводе и трансплантације од несродног донора из интернационаног регистра добровољних давалаца костне сржи. Она и апелује на људе да се пријаве за Национални регистар донора у Завод за трансфузију крви, где постоји ланац за давалаштво, односно пут којим ће матичне ћелије стићи до болесних људи, којима су неопходне.
Клиника за хематологију са тимом лекара који су укључени у процес трансплантације матичних ћелија хематопоезе је члан Европске групе за трансплантацију костне сржи. Управница напомиње како им је план да укључе што више младих лекара у тим, како би обезбедили квалитет, али и повећали број трансплантација.
Како би се добиле матичне ћелије из костне сржи, оне се морају мобилисати у периферну крв из костне сржи, те донори добијају факторе раста. Примаоцима се овом трансплантацијом омогућава бржи опоравак костне сржи након интензивне хемиотерапије, а др Секулић наглашава да алогени трансплантат има и додатно антитуморско дејство.
Када се ради аутологна трансплантација, прво се одмрзну замрзнуте матичне ћелије, па се враћају нултог дана трансплантације у тело пацијента, који је претходно добио високодозну хемиотерапију.
- Ради се процена вијабилности, односно проверава се у ком проценту су ћелије, након одмрзавања, адекватне за опоравак костне сржи. Уколико се ради алогена трансплантација, ћелије не морају да буду замрзнуте, јер донор може да буде тада на апарату за аферезу и матичне ћелије се одмах апликују. Чак и ако оне стижу из иностранства, долазе брзо, јер се транспортују авионом, у фрижидеру – објашњава др Урошевић.
Примењеним матичним ћелијама се након10 до 14 дана обнавља хематопоеза, односно почињу да се стварају ћелије крви.
Алогена трансплантација ради се код акутних леукемија, али и код хроничне мијелоидне леукемије, код примарне мијелофиброзе и апластичне анемије, што су честе индикације за ову процедуру.
Љ. Петровић
