У нади да ће његов првенац бити објављен, пријавио се на конкурс „Моја прва књига” Матице српске, али његово дело није доживело укоричење. Још увек... А док чека да се то деси, већ увелико пише другу књигу која ће се звати „Каменорезац”.
- Увек сам волео да читам и било ми је у глави како бих тако нешто могао сам да направим - каже наш саговорника. - Покушавао сам и раније нешто да напишем, али се увек завршавало на три стране јер изгубим мотивацију. У другој години сам био на размени у Чешкој и тамо сам добио инспирацију да напишем књигу, будући да се радња мање-више дешава у Прагу. Задржало се кроз цео процес и успео сам на крају.
О чему се ради у књизи?
- То је историјски роман који прати групу младића из Прага. Главни лик се зове Јонаш. Радња почиње 1913. и завршава се 1918. и говори о томе како пролазе кроз рат, како се суочавају са тим тегобама, како све утиче на њихову психу и слично. Наравно, има ту и обртаја и заплета, свега и свачега, да не одајем сад...
Откуд инспирација да сместиш радњу у тако некој историјској епохи о којој мораш доста да знаш да би могао да пишеш?
- Мени је историја омиљени предмет, идем и у Петницу у истраживачку станицу за историју, а касни 19. и рани 20. век су нешто што ме претежно занима. Занимљиво ми је да се бавим историјским романом.
Зашто баш тај период?
- Први светски рат ме фасцинира колико је био непотребан и бесмислен...
А који рат је потребан и смислен?
- И то је тачно. Али, за Други светски рат може да се упери прстом на Немачку да је крива за све, а у Првом светском рату је компликовано ко је ту крив и није имало смисла. А и некако ми се естетика свега свиђа, униформа, облачење, начин говора, све ме је то фасцинирало.
Будући да се бавиш периодом који је био пре сто година, и више, да ли смо нешто научили из те историје?
- Увек се нешто научи из историје, а доста тога се изостави и заборави, па се грешке понављају. Као што си и рекла, ниједан рат није користан ни потребан, па тако и даље узалудно гину млади људи.
Рекао си да си ишао на размену у Чешку, па си имао прилику да видиш како живе и функционишу млади и ван Србије. Шта си запазио, колико смо слични а колико различити?
- Чешка ми се свиђа као држава и желео бих да тамо живим једног дана. Некако су мирни и имају здрав приступ национализму и државној свести. По начину животу су доста слични нама, али некако су мање негативни. Овде има доста негативних људи.
Шта утиче на то?
- Дефинитивно историја утиче на то јер смо исторјски увек завађени, у неком смо менталитету преживљавања, а у Чешкј нису имали толико турбулентну историју као и ми. Већина разлога за мржњу код нас је заснована на историји и историјским догађајима.
А и на томе што неки још увек живе у историји...
- Управо тако. Неки, уместо да гледају на то као на науку, они то користе да допуне своја мишљења и истерују своје.
И, има ли наде да ће се неке ствари променити на боље?
- Ја имам наде. Дефинитивно неке ствари остају иза нас јер се свет и друштво вечито мењају, можда се код нас то дешава мало спорије него што би требало, али мењају се људи. Требаће нам више година да би се ствари промениле на боље.
У том контексту, кад кажемо да на младима свет остаје, какав свет желиш да ти оставе старији?
- Дефинитивно без предрасуда и мржње, да свако буде слободан да буде оно што јесте а да не угрожава друге. Да сви буду слободни да стварају и да живе.
Тренутно пишеш другу књигу. Је л’ назив даш на почетку или по завршетку писања књиге?
- Заправо, у првој књизи је назив дошао на крају, јер кад сам кренуо да пишем, није ми било важно како ће се звти. Био ми је радни назив „1914” и то ми је стајало тако...
Млади Орвеловац...
- Да, а знао сам да ћу га променити. Онда сам на крају, кад сам све завршио, смислио наслов. А сада, кад се створила идеја о другој књизи и о чему ће се радити, некако је све дошло у исто време и зваће се „Каменорезац”. Исто је историјски, али је мање-више базирано на историјским догађајима. Биће кримић, смештен у касном средњем веку у замку у Француској.
Идеш све даље и даље, хоће ли трећа бити из Каменог доба?
- Не знам, сумњам да ћу ићи раније. Размишљам да пишем о савременом добу, али ми је историјски занимљивије да дочарам неки времеснки период, а ово савремено, то већ сви знамо.
Знамо ли заиста?
- Донекле, али дефинитивно знамо више него о старијем периоду.
Л. Радловачки
