Основне студије на Нафтном петрохемијском инжењерству завршио је за мање од четири године (за 3,67, да будемо прецизни) с просеком 9,97. Потом је завршио и мастер студије с просеком 10, а тренутно је студент докторских студија на истом смеру, такође на Технолошком факултету на Универзитету у Новом Саду.
- Најбољи сам у својој генерацији што се тиче просека и трећи сам у генерацији који је дипломирао за мање од четири године - објашњава Стефан. - Зато и јесам добио награду за најбољег студента. Недавно је у Ректорату Универзитета био свечани дочек за све добитнике и са осталих факултета.
Ко се усудио и дао ти ту једну деветку?
Професор физике на првој години. Кад сам кретао на факултет, нисам очекивао да ћу имати толики просек. Нисам ни имао такав циљ, осим оног да положим све испите. Оцене ми нису биле у првом плану. Како сам добио прву десетку из Опште неорганске хемије, видео сам да, ако доста радим, могу доста и да постигнем. С временом су се ређале десетке, а деветка је „пала” у првом семестру прве године и, заправо, оцена је била између деветке и десетке. Али био сам и тиме задовољан јер ми је физика увек била климава у средњој, па је и ово био велик успех. А све остале оцене сам добијао из првог пута, нисам ниједан испит поништио, на то сам поносан.
Је л’ ти сад бар мало жао због те једне деветке?
Није ми жао, јер се не би ништа променило. Верујем да ме је професор физике и заборавио јер смо тај предмет слушали на ПМФ-у.
Будући да имаш све десетке и на мастеру, колико ти времена и снаге изискује студирање како би постигао такве резултате?
Не знам колико сам учио дневно, али су ми сви предмети некако легли, зато се и јесам уписао на тај смер. Комбинација математике, физике и хемије - увек сам нагињао ка природним наукама. Није ми било превише тешко када је требало спремати колоквијуме и испите.
Али верујем да је било жртвовања и да се ниси виђао са пријатељима, девојком, стигао да се бавиш хобијима?
Морам рећи да тога јесте било, нарочито у испитним роковима када загусти, када буде доста свега у кратком року. Тада јесам жртвовао и дружење и изласке, али ван испитног рока сам успевао све лепо да ускладим. Нисам кампањац, редовно сам учио. Од првог до последњег дана.
Да ли је, између осталог, то тајна успеха?
Верујем да јесте, јер нисам неко ко може кампањски да учи. Не волим да одлажем обавезе и волим да сам организован. Увек себи постављам јасне циљеве и испуњавам их. Крећем од самог старта да радим пуном паром, све циљеве онда и постигнем.
Поносни родитељи су увек највећа подршка
Претпостављам да се навике редовног учења и планирања стичу још од малих ногу и да на то имају велики утицај родитељи.
Имају, наравно. Још у основној школи, увек су ми говорили да испуњавам своје обавезе на време и да их никад не остављам за последњи тренутак. Очигледно је да сам их слушао.
Колика су ти они сада подршка?
Велика су ми подршка били током читавог мог школовања и на томе сам им неизмерно захвалан. Имам велику срећу што сам рођен у Новом Саду и ту живим, па ми је можда у неку руку и било лакше.
Претпостављам да се навике редовног учења и планирања стичу још од малих ногу и да на то имају велики утицај родитељи.
Имају, наравно. Још у основној школи, увек су ми говорили да испуњавам своје обавезе на време и да их никад не остављам за последњи тренутак. Очигледно је да сам их слушао.
Колика су ти они сада подршка?
Велика су ми подршка били током читавог мог школовања и на томе сам им неизмерно захвалан. Имам велику срећу што сам рођен у Новом Саду и ту живим, па ми је можда у неку руку и било лакше.
С обзиром на то да си постигао такве резултате, рекла бих да си неко ко има предиспозиције да оде и са стране и ради на себи. Шта је оно што је тебе мотивисало да ипак останеш у Србији?
Био сам шест месеци у иностранству на студентској размени „Ерасмус +” у Холандији. То ми је било непроцењиво животно искуство. Видео сам отворени позив за своје усмерење, за хемијско инжењерство. То је била једна од ретких прилика да се оде на размену са тим усмерењем. Конкурисао сам преко нашег Универзитета и био сам примљен. Било је мало незгодно са девојком због даљине, али смо некако превазишли и тај период. Био сам од 30. јануара до 10. јула ове године. Искрено, мало ми је жао што све чешће слушам приче својих другара како планирају да оду на Запад. Искрено, видим да је ситуација све тежа, поготово младима, осећају да нема перспективе и да не могу да добију шансу какву би имали на Западу. Ја, ипак, некако верујем да бих за почетак волео да останем у свом граду и својој држави и покажем мало патриотизма. Да се потрудим и нађем своје место под сунцем.
Мислиш ли да ће ти то бити узвраћено на прави начин?
Надам се да хоће. За почетак бих остао овде. Ако видим да заиста не иде, не плашим се одласка у иностранство. У Холандији сам видео све разлике живота тамо и овде - људи живе нормално, животни стандард је висок, млади добијају прилику.
Шта би саветовао младима, зашто треба да дају шансу Србији?
Искрено, не знам како бих могао да их мотивишем да остану. Верујем да, ипак, колико год да је ситуација лоша у Србији што се тиче економије и финансија, постоји могућност да се успе ако се довољно трудите и ако сте радни и упорни, мислим да постоји шанса за свакога. Тешко да ћемо икада моћи да достигнемо ниво и квалитет живота као на Западу, и јесте да овде не цветају руже, али није ни најгоре. Мислим да има горих места и држава.
Л. Радловачки
