Према његовим речима, едукација грађана и саветовање оних који примењују законе главни су и задаци и изазови те невладине организације.
"Желимо да видимо да су судије заиста прихватиле све оно што стоји у законима и да се људска права поштују на адекватан начин, а да грађанима пошаљемо поруку да све што је уписано у Уставу и тиче се људских права могу да захтевају од своје државе", рекао је Антонијевић за Тањуг.
Јуком, како каже, то не чини због Европске уније, већ да би се спречило све што се у Србији дешавало деведесетих година и како би се отворила нова етапа у сегменту људских права, са свим успонима и падовима од 2000. до данас.
На питање колико се у Србији данас поштују људска права, саговорник Тањуга одговара да су грађани информисани и да код њих постоји већа свест о томе да своја права могу да остваре пред судом.
"Можемо рећи да напретка има, али и да су неке области у овом тренутку веома угрожене, попут медијских слобода", оценио је Антонијевић.
Он је подсетио да је Јуком својим ангажовањем допринео формирању нових институција у Србији као што су Агенција за борбу против корупције, заштиник грађана, повереник за заштиту равноправности, повереника за слободан приступ информацијама од јавног значаја.
"То су све велика питања у којима је Јуком учествовао што показује колико је оваква организација неопходна. Жао ми је што широм Србије нема организација које се на исти начин баве људским правима и мислим да је грешка државе што не подржава оснивање таквих организација на локалу", навео је Антонијевић.
Он је додао да се невладиној организацији коју води све више грађана обраћа због повреде економских и социјалних права, као што је принудно исељење.
"То питање је ових дана кулминирало и добро је што грађани осећају потребу да реагују и изразе протест против кршења људских права", рекао је Антонијевић.
Као невладина организација која се од самог настанка залаже за промовисање владавине права у Србији, Јуком активно учествује и у расправама о најављеним изменама Устава Србије које се односе на правосуђе.
Коментаришући иступе појединих удружења судија и тужилаца незадовољних због "правца у којем иду најављене измене Устава", Антонијевић је рекао да струковне и цивилне организације месецима чекају да им Министарство правде предочи образложени предлог промена како би изнели свој суд о томе.
"Ако се избегне расправа о уставним изменама, то би значило да нисмо много урадили од 2006. године, када је Устав усвојен без јавне расправе", рекао је директор Јукома.
Саговорник Тањуга сматра да су представници Министарства правде на јавној расправи у Нишу у својим изјавама показали неразумевање за судску и тужилачку функцију и њихову независност.
Антонијевић подсећа и да у Акционом плану за поглавље 23 јасно стоји да политика мора да изађе из правосуђа и да утицај законодавне и извршне власти мора да буде смањен, али да се то, како каже, не види у изјавама које стижу из министарства правде.
"Зато инсистирамо да видимо исписане странице и да ли постоји воља и спремност владе и Министарства правде да се политички утицај на судство онемогући. Не говорим о политичком утицају владајуће странке, већ о документу који ће наџивети многе владе и допринети да се направи систем који може да дуго да опстане", рекао је председник Јукома.
