Многе земље у региону покренуле су националне стратегије за смањење уноса соли, укључујући кампање за подизање свести јавности, мониторинг садржаја соли у храни, реформулацију и означавање хранљивих састојака на паковању, односно нутритивно декларисање.
Институт за јавно здравље Војводине и окружни заводи за јавно здравље из Сомбора, Суботице, Зрењанина, Кикинде, Панчева и Сремске Митровице већ 10 година реализују посебне програме јавног здравља као део послова уговорених са Покрајинскoм владом. Шефица Одсека за правилну исхрану и здравствену безбедност хране Центра за хигијену и хуману екологију Института за јавно здравље Војводине професорка др Милка Поповић каже како је један од програма и „Контрола садржаја соли у оброцима организоване друштвене исхране деце предшколског узраста у АП Војводини“.
Циљ овог програма је да се добију подаци о садржају соли у оброцима у установама које организују исхрану деце и да се процени ризик за њихово здравље. Такође, програм повећава свест о потреби смањења употреба соли.
Др Поповић каже да натријум и со нису иста ствар. Натријум је онај део кухињске соли, односно натријум-хлорида, који је физиолошки активан, али исто тако и онај део који може да буде штетан по здравље. Кухињску со додајемо храни приликом њене производње, прераде, али врло често и током конзумирања, односно за столом. Додаје се због сланог укуса, али и других технолошких својстава, пре свега због улоге конзерванса.
- Кухињска со је због своје универзалне примене идеалан носач минерала који недостају у исхрани, као што је на пример јод и у нашој земљи је на снази пропис којим је обавезно јодирање кухињске соли за људску употребу. Што више индустријски прерађене хране конзумирамо, то је унос натријума већи – каже др Поповић.
Како објашњава, као што је некада живот настао у океанима и морима, у сланом окружењу, тако је и данас свим ћелијама за нормално функционисање неопходно да буду окружене благо сланим раствором. Натријум је неопходан за преношење нервног сигнала и функционисање свих нервних и мишићних ћелија, а најпознатија улога је у одржавању запремине ванћелијске течности и регулисању запремине течности, односно артеријског крвног притиска.
- Наш организам дуго може успешно да елиминише вишак соли коју унесемо храном, јер су сви механизми за одржавање равнотеже подешени тако да се сав вишак избаци урином, знојем или столицом. Међутим, у условима стално високог уноса соли, такође и услед процеса старења, ти механизми постану мање ефикасни – напомиње др Поповић.
Највећи утицај на укупан дневни унос соли на популационом нивоу има индустријски припремљена храна са 65 до 80 одсто укупног дневног уноса соли, док је количина соли додата за време припреме хране и за столом негде око 15 до 20 одсто. Со природно садржана у намирницама учествује са преосталих 10 до 15 процената. Сматра се да би само та количина природно присутне соли у намирницама била довољна да обезбеди физиолошке потребе.
- Четири групе намирница највише доприносе уносу соли: хлеб и пецива, месо и месне прерађевине, млечни производи (сиреви) и конзервисано поврће. Зато је потребно у ове две групе намирница унети највише промена. Реформулација и смањење садржаја соли у хлебу и пециву, замена једног оброка хлеба непрерађеним житарицама од целог зрна, смањење садржаја соли у прерађеним месним производима и смањење заступљености ове групе производа у нашој исхрани, бирање прехрамбених производа са нижим садржајем соли, довело би смањења уноса соли, што би значајно смањило ризике за срчане, али и неке болести – истакла је др Поповић.
Светска здравствена организација и велики број здравствених ауторитета препоручују да дневни унос кухињске соли здраве одрасле особе буде мањи од пет грама дневно, што је једна кафена кашичица из свих извора.
- За децу од једне до три године препоручени унос соли је до 2,75 грама, од четири до шест година то је 3,25 грама, за децу од 7 до 10 година је 4,25 грама, а за децу од 11. године препоруке се изједначавају са препорукама за одрасле. Особама са високим крвним притиском и онима који имају и друге ризике за настанак кардиоваскуларних болести препоручује се да унос соли не већи од 3,85 грама. Смањење уноса соли је препознато као најисплативија нутритивна интервенција са циљем смањења хроничних незаразних болести. Сматра се да би се овом интервенцијом "уштедело" у свету око три милиона превремених смртних исхода и око 70 милиона изгубљених година здравог живота – напоменула је др Поповић.
Током десетогодишње контроле садржаја соли у оброцима у Војводини контролисано је више од 5.600 узорака оброка намењених деци предшколског узраста и више од 1.000 узорака оброка намењених младима у домовима ученика.
- Дуго је со била драгоценост до које се долазило веома тешко. Међутим, током времена со је постајала доступнија, јефтинија, користила се за конзервисање хране, поправљање укуса, тако да су количине соли које уносимо храном постале значајно веће од количина које су уносили наши далеки преци. Сада поново живимо у "мору соли", јер храном уносимо 2,5 пута више од количине соли за коју се може рећи да је за већину популације безбедна, а Новосађани просечно дневно уносе око 12 г соли – казала је др Милка Поповић.
- Успели смо током година да смањимо садржај соли у оброцима, али на жалост, циљне вредности још увек нису достигнуте. Треба водити рачуна о томе да се и у оквиру породичне исхране унесе значајна количина соли, те је и рад са родитељима и општом популацијом од великог значаја. Контролисали смо и садржај соли у више од 3.500 узорака индустријски произведене хране са тржишта Војводине. Само системским променама у друштву, као и постављањем стандарда, законских и подзаконских аката могу да се постигну жељени резултати – навела је др Поповић.
Људском телу је потребна врло мала количина соли у исхрани за одржавање равнотеже течности и ћелијске хомеостазе. Кардиолог из Института за кардиоваскуларне болести Војводине др Александра Вулин каже како се изрази со и натријум често користе као синоними, а један грам натријума је еквивалентан 2,5 г соли. Међутим, према тежини со садржи 40 одсто натријума и 60 одсто хлорида и главни је извор натријума у исхрани, око 90 одсто.
- Неколико милиона година, за људску исхрану једини извор соли је била со која се природно налази у храни, а унос соли је био испод 0,5 г на дан. Након открића својстава соли као конзерванса пре 5000 година, со је постепено постала највише опорезована роба и роба којом се највише трговало у свету. У данашњем времену, иако технологије хлађења отклањају потребу за коришћење соли као конзерванса, унос соли је у већини земаља просечно око 10 г на дан, што је повећање више од 20 пута. Последице за здравље људи су вишеструке, јер физиологија човека није прилагођена за излучивање ове велике количине соли - каже др Вулин.
- Висок унос соли доводи до оштећења крвних судова, срца, инфаркта миокарда, срчане слабости, можданог удара, деменције, као и хроничне бубрежне слабости, бубрежних каменаца, остеопорозе, раке желуца и гојазности – каже др Вулин.
- Широм света, просечно 70 милиона животних година прилагођених инвалидитету и три милиона смртних случајева у 2017. години, приписано је високом унос соли, што га чини једним од три главна фактора ризика у исхрани широм света – истакла је др Вулин.
Постоји велики број студија које показују узрочно-последичну везу између уноса соли и крвног притиска, а повишен крвни притисак је један главних фактора ризика за кардиоваскуларне болести. Крвни притисак се повећава високим уносом соли, а пораст је прекомеран код око 30 одсто људи који се сматрају „осетљивим на со“. Др Вулин наглашава да је четвртина људи који имају нормалан крвни притисак, као и половина оних који имају повишен крвни притисак осетљива на со, а посебно су осетљиве старије особе.
- Осетљивост на со код оних који имају нормалан крвни притисак води ка хипертензији, али је прекомерни пораст крвног притиска након уноса соли код свих људи повезан са повећаним морталитетом, независно од утицаја соли на крвни притисак сам по себи – наводи др Вулин.
- Новија истраживања превелику конзумацију соли повезују са стимулацијом апетита, инсулинском резистенцијом, променом цревног микробиома, аутоимуним болестима и постоје индиције да превелик унос соли може да има утицаја на смањење активности белих крвних зрнаца што смањује способност одбране организма на деловање бактерија и вируса – указала је др Поповић.
Повећан унос натријума у исхрани повезан је са повећањем крвног притиска и већим бројем нежељених кардиоваскуларних догађаја. Др Вулин каже да je још 1988. године ИНТЕРСАЛТ међународнa студијa показала да постоји директна веза између већег уноса соли и пораста крвног притиска и то више са годинама старости, што би могло да сугерише да смањење уноса соли, поред краткорочног смањења крвног притиска, може да успори и раст крвног притиска са старењем.
- Готово све мета-анализе клиничких студија показале су да смањењем уноса соли долази до значајног пада крвног притиска, како код особа које немају повишен крвни притисак, тако и оних које га имају. За дато смањење уноса соли, пад крвног притиска је већи код особа које имају артеријску хипертензију, особа црне расе и особа старије животне доби – напоменула је др Вулин.
Висок унос соли у исхрани је штетан за особе са артеријском хипертензијом и особе осетљиве на со, међутим, постоји велики број особа са нормалних крвним притиском које су отпорне на дејство соли на крвни притисак, али код њих со може повећати број кардиовасуларних нежељених дејстава директним штетним ефектима на срце и крвне судове независно од крвног притиска.
Механизми којима со доводи до повишеног крвног притиска су многобројни. Пре свега за пораст крвног притиска одговорни су бубрези, регулацијом екстраћелијског волумена, али и доказано је и директно штетно дејство соли на ћелије крвних судова, што доводи до вазоконстрикције. Новије студије указују да је и кожа место где се складиште велике количине натријума, посебно код особа са резистентном хипертензијом и хипертензијом осетљивом на со, као и старих особа, те да, поред бубрега, и кожа може бити укључена у механизме настанка хипертензије осетљиве на со.
Новије студије указују да со доводи до артеријске хипертензије и оштећења циљних органа кардиоваскуларног система смањењем броја заштитних бактерија у цревима, што доводи до активације имунских ћелија урођеног и адаптивног имунитета.
Активација имунског система доводи до повећа оксидативних и упалних медијатора који могу да повећају ретенцију воде и соли у бубрегу, али и да директно оштећују ћелије крвних судова. Сви ови механизми су међусобно повезани и доводе до оштећења срца и директног оштећења крвних судова.
- Смањивање уноса соли има додатни учинак са осталим нефармаколошким и фармаколошким мерама у снижавању крвног притиска. Комбиновање мањег уноса соли и дијете богате воћем, поврћем и млечним производима са мало масти, као са редукцијом телесне масе, доводи до веће редукције крвног притиска него сама редукција соли, сама дијета или редукција телесне масе. Такође, смањен унос соли омогућава да деловање лекова за артеријску хипертензију буде ефикасније. Показао је да смањење уноса соли код пацијената са резистентном хипертензијом, оне коју треба лечити са три или више лекова, може значајно да смањи крвни притисак – напомиње др Вулин.
- Смањен унос соли директно и линеарно смањује крвни притисак и ризик од кардиоваскуларних болести и смртности. Смањењем уноса соли за 2,5 г на дан смањује се ризик од од кардиоваскуларних болести за 20 одсто. Смањивањем уноса соли смањује се крвни притисак и на тај начин смањује и ризик од кардиоваскуларних болести. Међутим, постоје и докази из експеримената са животињама и епидемиолошких студија да смањење уноса соли има и директне позитивне ефекте, независне и додатне у односу на ефекте на крвни притисак. Показан је директан ефекат смањеног уноса соли на смањење ризика од можданог удара, побољшање функције леве коморе или регресије хипертрофије леве коморе. Према томе, укупан ефекат смањења уноса соли на кардиоваскуларне болести већи је од оног предвиђеног самим падом крвног притиска – објашњава др Вулин.
- Светски напори за смањење уноса соли би требали бити појачани како би спасили милионе људи који умиру непотребно од можданог удара и болести срца сваке године – закључује др Вулин.
Љ. Петровић
