СПЛИТ ПОДЕЉЕН Навијачи најављују протест, ГРАЂАНИ ПРИЗИВАЈУ МИР

Један од њих објављен је синоћ на сплитској Фејсбук страници „Мегратролл Сплит“, који преносимо у целости.

"Обуцимо Сплит у бело!"

"Насиље се храни тишином пристојних људи. Нисмо се борили за демократију да бисмо ћутали. Истакните сутра белу заставу, мараму или чаршав на балкон, прозор или терасу - као знак мира, пристојности и љубави према сваком човеку. Бела је боја мира. Боја светог Дује. Боја чисте савести и изворног Хајдука. Покажимо да је Сплит град који зна да воли.

Не дирајте мртве да бисте оправдали грехе живих. Поново се користи Вуковар као морални 'кредит' да би се постигла недодирљивост. Јер кад споменеш Вуковар, после је све дозвољено. Вуковар је у нашем друштву постао блатобран - спомени га па ради шта хоћеш. Мртвима се ставља у уста оно што живи не смеју да изговоре, или се усуђују да изговоре само пред пензионерима и децом.

Ако вам треба непријатељ да бисте били домољуби, нисте домољуби него зависници од мржње. У једном тренутку - или, очигледно, у више њих - у нашем друштву је постало нормално да је најпознатија особа која представља ветеране лик који се облачи, брије и дели идеје по узору на једног од најмрачнијих диктатора у историји Европе, човека због којег се Немачка и данас стиди сваке униформе.

Мислите ли да су се те породице и ти људи, чије се кости стално помињу, борили за идеје најмрачнијег диктатора у историји Европе? Јесмо ли стварно успели да изједначимо нашу борбу за живот и слободу с тим идејама? Kада је постало нормално да се у име жртава рата промовишу такве идеје?

Ветерани су се жртвовали за слободу и правду, а не за дозволу за насиље. Поштовати Вуковар значи не дозволити да се његовом жртвом покрива свака нова неправда. Знате ли колико пате прави ветерани када их неко стрпа у исти кош с лажнима? Kада неко у њихово име упадне међу децу и пензионере и помиње 'српска смећа', гледајући у очи и човека који је добио признање за одбрану Вуковара?

Можемо ли као друштво, невезано за политичку оријентацију и вероисповест, рећи да је све отишло предалеко? Мислите ли да би прави ветерани и кости које помињете били поносни да вас виде како се међусобно тучете, Хрват против Хрвата, на стадиону, одморишту, аутопуту, Пујанкама...?

У ком тренутку су „бели“ поцрнели? Kада су „пркос моћнима, заштита слабима“ постали „Максови месари“ који нападају децу и пензионере? Kо је икоме дао право да на тај начин представља хиљаде навијача и ветерана?

Kада је постало нормално да скоро сваки зид, па и вртићки, у граду има бар једно „убиј“, „закољи“ и „смрт“? Да ли вам је нормално да у речи „убиј“, која је данас осванула на фасади основне школе у којој васпитавамо децу, у оном ушатом „У“ стоји крст - симбол хришћанства?

У речи „убиј“?! Да ли некадашњи вероучитељ, данас у високој политици, подржава оно што се догодило? Kо је икоме дао право да на тај начин представља хиљаде верника? Насиље без крви и даље је насиље. И ако се не заустави...

"Највеће зло не чине фанатици"

„Нико није повређен, никоме није пала длака с главе“ - то је најопаснија изјава од свих. Шта хоћете да кажете? Ово: „Док не буде физичке жртве, све је дозвољено“? Мислите ли да имате право да радите шта год хоћете док једног дана не ескалира? Док не падне права жртва? Мислите ли да су ти људи дали животе да бисте ви били слободни да пребије сваког ко вам се не свиђа?

Највеће зло не чине фанатици, него обични људи који одбијају да мисле. Не смемо допустити да патња наших мртвих постане оправдање за нове претње и патње. Не продајте нам причу да је пар тинејџера с фолклора непријатељ државе док мртве обавијате у фашизам.

Онај ко користи Вуковар као политички штит - напада Вуковар изнутра. Kо на културни догађај долази маскиран у црно, с фантомком, не долази да разговара ни да гледа представу, него да тражи непријатеља. Сећање које не води ка емпатији, него ка освети, више није сећање - него оружје, усмерено према нама самима. Правда не навија. Kада почне да навија, то више није правда. Kада народ то заборави, зло више не долази споља - него изнутра.“

Извор: Телеграф