Наиме, директор ЈП „Србијагас” Душан Бајатовић је, говорећи на Регионалној конференцији „Енергетске перспективе и изазови”, указао на то да је цена 1.000 кубних метара гаса у првом кварталу била око 170 долара, док би од априла иста количина требало да кошта између 130 и 140 долара, без трошкова транзита кроз Мађарску, који за 1.000 кубика износе око 40 долара.
– Цена кубика гаса на домаћем тржишту сигурно ће од априла бити нижа, али колико, још увек се не може прецизно рећи – рекао је Бајатовић. – Цену утврђује Агенција за енергетику, на основу одговарајућих параметара, међу којима је и вредност долара.
По Бајатовићевим речима, цена гаса већ четири године клизи наниже и очекује се да ће просечна набавна ове године бити око 136 долара, што је десетогодшњи минимум.
– Процене су да ће цене нафте, а самим тим и гаса, у наредне три године остати на садашњем нивоу па би набавна цена 1.000 кубика до краја године могла бити око 110 долара, колико је износила и 2000. Очекујем да ће се због нижих цена гаса повећати и број корисника – навео је он.
Бајатовић је указао и на то да је ЈП „Србијагас” ове године пословало позитивно, да је остварена пословна добит од 13,7 милијарди динара, док је остварена добит 2,96 милијарде динара. По његовим речима, то је резултат повећања продаје гаса, усклађивања цене транспорта с просеком цена у региону, већа наплата, престанак праксе испоруке гаса без плаћања, смањења броја запослених...
Када је снабдевање гасом у питању, Бајатовић је рекао да је Србији неооходно да има још неки правац снабдевања осим из Мађарске, до које тај енергетнт стиже из Украјине, те да није добро да земље Југоисточне Европе остану без гаса јер одсуство енергије значи одсуство развоја.
– Извесно је да ће транзит гаса из Русије преко Украјине престати 2019. године и да се због тога мора тржити решење за снабдевање домаћег тржишта, градити интерконекције и повећавати складишни капацитети – казао је Бајатовић.
По његовим речима, подземно складиште гаса у Банатском Двору требало би да повећа капацитет са садашњих 450 милиона кубика гаса на милијарду, а да би у складиште у Итебеју могло примити око 500 милиона кубика, а потом се и проширити на такође милијарду. Уз то, снабдевање би се могло одвијати поново преко Мађарске, али из Баумгартена, а реч је о гасу који се транспортује „Северним током”, а потребне су и интерконекције са суседним земљама.
– Изградња инетерконекције с Бугарском подразумева и изградњу инфраструкутре кроз Србију. Тај пројекат је под патронатом Европске уније и док Бугарска добија бесповартна средства, Србији се нуди кредит јер своте које су за те намене предвиђене за нашу земљу нису довољне. Процењена вредност српске деонице је око 70 милиона евра, а уколико се у у гасоводни систем у Србији не иневстира додатних око 208 милиона евра, он неће радити очекиваним капацитетом – рекао је Бајатовић.
Д. Млађеновић
Расте број купаца
– Информације да се купци одлучују за друге снабдеваче, а не ЈП „Србијагас”, нису тачне. Напротив, број купаца се у последњих неколико година повећао. Тако уместо 78.000 домаћинстава сада снабдевамо чак 96.000, што је повећање од 22 одсто, док је број правних лица која купују гас од ЈП „Србијагас” повећан 34 досто те их је уместо 1.100 сада 1.480 – рекао је Бајатовић.
