ВОЈВОДИНА ПОСТАЛА МЕКА ЗА РАДНИКЕ ИЗ ИНОСТРАНСТВА За годину и по дана запослено 32.000 странаца ЕВО КОЈИМ ГРАДОВИМА ЈЕ НАЈПОТРЕБНИЈА РАДНА СНАГА
Разлог је једноставан - многи грађани Србије отишли су из земље како би у неким другим наставили своју егзистенцију.
Наравно, радници из Србије одлазе у земље у којима су животни стандард и зараде више него код нас, а из земље у које стижу радници одлазе у неку другу у којој су, такође, животни стандард и зараде више. То је и разлог што недостатак радника није специфичност која одликује само Србију, напротив, овај проблем присутан је и у земљама у региону, али и у далеко развијенијим у Европи, али и глобално.
Од лањског фебруара поднето више од 181.000 захтева за добијање радне и боравишне дозволе у Србији, од којих је одобрено око 150.000
Дакле, будући да у Србији нема довољно радника, а да радна места ваља попунити, у нашу земљу стиже све више радника из иностранства, а њихов број се из године у годину повећава. Тако је 2023. године у нашу земљу имигрирало више од 41.000 странаца, а 2012. године готово десет пута мање, говоре подаци Републичкој завода за статистику. Тренд раста је настављен јер је прошле године број странаца у односу на 2023. годину удвостручен и издато је скоро 80.000 радних виза. Подаци показују и да су странци који долазе у Србију веома заинтересовани да се настане у Војводини јер је 2023. године у односу на 2012. годину забележена стопа раста од чак 13,5 пута.
По речима председника Савеза самосталних синдиката Војводине Горана Милића, у Србију долазе радници из многих земаља, а уз оне у региону, све више их је из Азије и Африке. Он то поткрепљује у подацима да је од лањског фебруара до сада поднето више од 181.000 захтева за добијање радне и боравишне дозволе, од којих је одобрено око 150.000. У Војводини је у том периоду одобрено око 32.000 захтева, а као што се и могло очекивати, највише страних радника стигло је у Нови Сад - око 13.700. У Сремској Мировици одобрено је око 7.500 захтева, Панчеву око 2.600, а Зрењанину око 2.250 захтева. У Суботици је одобрено око 1.800 захтева, Вршцу 1.700, а у Сомбору се та бројка креће око 1.400, док је за Кикинду одобрено око 920 захтева.
Потражња ће се наставити
Студија тржишта рада коју је спровео УНДП у Србији предвиђа да ће се потражња за радном снагом повећати. Предвиђа се да ће та бројка 2026. године нарасти на око 144.000, а да ће највише радних места бити у секторима прерађивачке и ИТ индустрије, те велепродаји и малопродаји.
Највећи број страних радника који на радно место иде у Војоводини запослено је у грађевинарству, угоститељству, пољопривреди, ауто-индустрији, а доста је и оних који раде у ИТ сектору. Положај у којем се налазе страни радници у Србији сличан је положају било којег другог страног радника у некој држави и зависи од низа фактора - стручне спреме, радног места, начина на који је обезбеђен посао... Уз одобрену радну и боравишну дозволу, страни радници остварују иста радна права као и радници земаља у којој су, па је тако и у Србији. Наравно, страни радници сусрећу се и с низом проблема - екслоатацијом, недовољним познавањем језика, лошим условима рада, а није реткост и да им се не исплаћује зарада те им је свака помоћ у сналажењу добродошла.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.
