То не значи да се казнени пенали укидају, већ само да се не примењују од тренутка када осигураник напуни 65 година. Другим речима, ако радник оде у пензију са 61 или 62 године, казнени пенали од 0,34 одсто за сваки месец примењују се четири односно три године, а након тога добија пензију у пуном износу. Таква решења, иначе, постоје у већини евопских држава. Наиме, сваки превремени одлазак у пензију пре испуњења услова у погледу година живота носи са собом пенале, али се у многим државама Европе они укидају у тренутку када осигураник испуни потребне године живота, а негде оне износе и више од 65.
Тиме је Социјално-економски савет заправо само прихватио иницијативу синдиката, чија рачуница је показивала да трајни пенали за превремено пензионисање од радника одузимају две и по пензије годишње. Ту није помагала ни чињеница да је велики део радника имао испуњен услов у погледу радног стажа – 40 година, али да није имао године живота и због тога је принуђен на трајно умањену пензију. Истицано је да је то неправедно према радницима који су раније почели да раде и који су поштено одрадили пун радни, односно пензијски стаж, и на крају дочекали да буду трајно кажњени само зато што немају довољно година живота које Закон о ПИО од њих захтева. При том, подсећано је на то да су претходне генерације одлазиле у пуну пензију и с мање година пензијског стажа и с мање година живота.
Синдикати су као један од главних разлога за мали број радника пријављених за социјални програм који је припремила држава, а који износи 200 евра по години стажа, видели управо у Закону о ПИО, који им је након што узму отпремнину доносио трајно умањену превремену пензију. Радници једноставно не желе социјални програм иза којег следи доживотна казна у виду трајно умањене пензије.
Јер, одавно је јасно да у предузећима у реструктурирању, чија приватизација треба да се заврши у наредну годину-две, има технолошког вишка и да је неминовност да део запослених остане без радног места. Но, и поред јасне слике, интересовање радника за отпремнину коју обезбеђује држава протекле године било је веома мало. Од шест милијаради динара предвиђених лане за социјалне програме за предузећа у реструктурирању, потрошене су три, а биће исплаћено још 500 милиона из Транзиционог фонда.
Министар за рад, запошљавање, борачку и социјалну политику Александар Вулин и сам је констатовао да постоји проблем мале заинтересованости запослених у предузећима у реструктурирању за државни социјални програм, али то тумачи као пропуст пре свега послодаваца па тек онда радника који мисле да ће се „фирме неким чудом опоравити”. Ипак, није оспорио оцену синдиката да малом одзиву „кумује” и превремена пензија као доживотна казна оним радницима који имају услове за пензију по годинама радног стажа, али не и годинама живота.
Љ. Малешевић
Посао још није завршен
Након што је Социјално-економски савет прихватио иницијативу синдиката да се пенали за превремено пензионисање примењују до 65 година живота, посао још није завршен и још увек се не зна да ли ће тако и бити. Јер, да би се оно што је СЕС прихватио применило, потребно је пре свега да се измени постојећи Закон о пензијском и инвалидском осигурању, односно члан 30 тог законског прописа. Но, пре него што ресорно министарство предложи измену Закона о ПИО, потребно је да Министарство финансија израчуна колико новаца за укидање пенала након 65 година живота треба издвојити из буyета, па уколико цифра не буде велика, шансе да такве измене буду усвојене су велике. Уколико пак Министарство финансија донесе другачију процену, односно укаже на то да је реч о трошку за који у буyету нема пара, прича ће бити сасвим другачија. Управо због тога треба сачекати коначну рачуницу и предлог за измену Закона о ПИО, па тек онда бити сигуран да се пенали неће примењивати након навршених 65 година живота.
