Наиме, на крају септембра на евиденцији незапослених у том граду било је 5.028 људи, док је истог месеца прошле године био 5.931, а годину раније 6.751. Треба нагласити да је међу тих 5.028 незапослених на евиденцији НСЗ-а и око 400 особа које реално и не траже посао већ само примају принадлежности до одласка у пензију. Када се то има у виду, долази се до податка да је стопа незапослености у Сремској Митровици пала испод десет одсто, што је чини јединственим градом у Срему по броју оних који немају посао.
Такав статус даје му и чињеница да је тренутно број запослених у приватном сектору готово три пута већи од оних који посао налазе у јавном. Наиме, прошле године у приватном сектору било је 14.403 запослена, а у јавном 4.984. Пракса показује да је јавни сектор, због ограничења плата, све мање интересантан младима и способним људима и да они посао траже код домаћих и страних компанија да би имали већу зараду. Јер, компаније које желе стручне и квалитетне кадрове спремне су да их плате знатно више него што то чини јавни сектор.
Такви резултати за познаваоце привредних прилика у Сремској Митровици нису изненађујући, с обзиром на то да је то град који је пре деценију био један од пионира привлачења инвеститора. По објашњењу консултанта ангажованог на пројектима Светске банке Јована Миљковића, запошљавање грађана Сремске Митровице омогућено је тиме што је локална администрација усвојила највише светске стандарде у привлачењу инвестиција и тако утврдила платформу за рад.
„Тај инвестициони талас је један од показатеља како ће се ствари одвијати у Србији јер локалне самоуправе које су прве кренуле ка инвеститорима, имају најбоље показатеље у запослености“, истакао је Миљковић.
Директорка Филијале НСЗ-а у Сремској Митровици Маријана Грабић објашњава да од укупног броја тренутно незапослених, 46,06 одсто има средњу стручну спрему, док је лица с основном школом 40,99 одсто. На евиденцији је 7,9 одсто лица с факултетом, као и 5,05 оних који имају вишу школу. Напомиње да све већи број послодаваца тражи да радници имају завршену макар неку средњу школу.
Могло и боље
Стопа незапослености у граду могла би бити и мања да су на евиденцији незапослених они кадрови које послодавци траже. Тако су тренутно у Сремској Митровици дефицитарни дипломирани фармацеути, професори немачког, математике, физике, дипломирани инжењери информатике, машински инжењери, електроинжењери, али и бравари, вариоци, машинбравари, тесари, армирачи, зидари, кувари, конобари, месари, конфекционари, обућари, кожари…
„То је неки минимум“, објаснила је Маријана Грабић. „ И страни инвеститори имају систематизацију радних места којима је прописано да приликом запошљавања примају само оне са средњом школом, а ми покушавамо да макар буду уважене интерне квалификације за нека занимања. С основном школом се већ тешко запошљавају.“
Љ. Малешевић
