добити акције властитих фирми у случају да се не појави било какав купац.
До краја месеца биће расписани јавни позив за приватизацију медија који су у законском року поднели тражену документацију Агенцији за приватизацију. По речима директора Агенције за приватизацију Љубомира Шубаре, у првом покушају приватизације медија иде се на 100 одсто процењене вредности, у другој на 50 одсто, а по Закону о медијима треће објаве нема.
То практично значи да, уколико се из другог покушаја медијска предузећа не продају, односно не приватизују, акције ће бити подељене запосленима. Међутим, запослени у медијима који су већ узели такозване Динкићеве бесплатне акције, немају право на акцију свог предузећа јер, како истиче Шубара, ниједан грађанин не може два пута добити бесплатне акције.
– На оне који су се већ пријавили за бесплатне акције и у нашој су бази, неће моћи да буде пренето власништво – истиче Шубара.
Исто правило важи и за све раднике предузећа која не могу да се продају јавним позивом. Акције тих предузећа, дакле, добиће само они радници који већ не користе право на бесплатне акције. Таквих је, међутим, мало јер је мало ко од запослених у лошијим предузећима веровао да ће доћи време да постану акционари сопствених предузећа и одлучили су се да се пријаве за бесплатне акције, наивно верујући да ће добити обећаних 1.000 евра.
Међутим, рачуница показује да од обећаних 1.000 евра нема ништа, нити ће бити, јер оно бесплатних акција што је још остало да се подели је толико мало да на крају збир онога што је већ добијено и што ће се добити никако не може стићи ни до трећине обећане суме. Наиме, око 4,8 милиона грађана, колико их има право на бесплатне акције, наредне године треба да добије по 125 евра од деоница ЕПС-а и евентуално акције „Телекома” у износу од 70 евра, а приватизацијом „Телекома” држава би практично завршила поделу акција грађанима. Све у свему, под условом да то и стигне до грађана, преостало је да добију мање од 200 евра и тек онда ће схватити колико им је нада да ће добити 1.000 евра била узалудна.
Грађани су претходно добили по пет акција НИС-а које су вределе око 3.500 динара, једну акцију Аеродрома „Никола Тесла” – вредност је била нешто мало више од 1.000, и седам деоница Акционарског фонда, односно Приватизационог регистра, чија вредност је била 1.700. Већина од 4,8 милиона грађана одмах је и продала добијене акције, и то за мали новац, мада су им брокери поручивали да их оставе јер су акције исплативије и од штедње. Тако је одмах бесплатне НИС-ове акције продало 2,3 милиона грађана, док је два милиона продало деонице Аеродрома.
Љ. Малешевић
Проста рачуница
Рачуница показује да су грађани на име бесплатних акција до сада добили мање од 60 евра, да могу рачунати на још евентуално око 200, што значи да ће се оних обећаних 1.000 евра „истопити” на 250. Због тих 250 евра које су добијали и које тек треба да добију, они су изгубили право на акције у својим предузећима која неће наћи купца преко јавних позива.
Време ће показати да ли су погрешили што су прихватили бесплатне акције и изгубили право на сопствене у предузећу у којем су деценијама радили. Јер, уколико би и добили акције свог предузећа а не би имали коме да их продају, оне реално не би вределе ништа па им је онда боље што су приватили државне бесплатне јер је и 250 евра боље него ништа. С друге стране, ако запослени као акционари успеју да пронађу купца и продају предузеће за пристојну цену, добиће много пута више новца него што су добили од државе.
