Некретнине у градовима се лакше и издају и продају. Однедавно власници кућа и станова имају још једна додатни и прилично профитабилан бизнис: издавање станова на дан. Потребно је само да квадрати буду скоцкани цакум-пакум, све уз постељину и пешкире и опремљену чајну кухињу. Подразумевају се ТВ апарат плус кабловска и интернет.
Ти новопонуђени смештајни капацитети су јефтинији од хотела, пружају гостима већи комодитет, плус што већина рентијера допушта да се у апартман смести и кућни љубимац. То многим власницима, посебно паса, решава многе проблеме приликом путовања. Странци који дођу послом такође се радо одлучују за ту варијнату јер, осим повољније цене, доноси и домаћи комодитет. Против те нове праксе буне се власници хостела и хотела јер им одузимају госте. Нови бизнис донео је посао и перионицама веша као и ресторанима који се баве кетерингом.
Како то изгледа када се изнајмљује стан у Новoм Саду, Зрењанину или Руми?
У највећем граду у Војводини апартман за две особе је 60 евра за ноћ. Уколико стан деле три или четири госта, то је 85 евра, а за пет или шест – 100. Газдарица је објаснила да посао иде те да места има тек средином новембра. Нека се само најјефтинији од тих апартмана издаје пола месеца, то је 900 евра. Они који имају бар два, успевају да зараде дупло. Јесте да су ту струја, комуналије и режијски трошкови, али они не прелзе 100-200 евра месечно. Да се стан издаје подстанарима за 150-200 евра, зарадило би се много мање.
У Зрењанину је апартман поред Бегеја за две особе 27 евра на ноћ. Рентијери наглашавају да се ту може бесплатно сместити кућни љубимац. За пола месеца издавања заради се 305 евра, или још чешће 610. Газда каже да места има тек концем новембра.
Рума је место где се последњих година зауставило доста инвеститора. Они цене апартмански смештај. За апартман у којем се за једну ноћ смештају три особе цена је 60 евра, за четири 80. За пола месеца издавања инкасира се између 900 и 1.200 евра.
Порези енигма
Власници апартмана који се издају плаћају на некретнину порез на имовину који разрезује локална самоуправа. У основицу пореза на доходак грађана улази и новац зарађен од рентирања, што је овде случај. Да ли су рентијери станова на дан постали порески обвезници тог пореза, и колико плаћају, тешко је рећи. Основица за порез на доходак грађана је три просечне плате. То је лане било 2,37 милиона динара. Неко можда и заради толико, а неко не. Стручњаци предлажу паушално опорезивање. Они који се јаваљају локалним самоуправама још чекају одговор.
Код нас већ увелико раде управници зграда па држави не би требало да буде проблем да сазна доста података о новом бизнису .
У цео бизнис укључиле су се перионице. Тако у Новом Саду машина од пет килограма веша, где стану два комплета постељине са све пешкирима, стаје 650 динара. Достава се, ко је жели, додатно плаћа 300 динара. У перионици наглашавају да постељину штиркају и стваљају италијански оплемењивач. Онај ко често користи услугу може добити попуст до десет одсто па и бесплатну доставу. У мањим градовима, осим перионица, ту су и комшинице које су незапослне или, чак и када раде, тако допуњавају кућни буyет. Перу, штиркају и пеглају упола тржишне цене. Многе од њих спремне су и да поспреме апартман између боравка два госта. Све без фискалног рачуна.
Тај бизнис највише смета сталним станарима зграда јер многи не воле да им ходницима шетају непознати људи, који се уз то стално мењају. Посебно ако су гости бахати. Ето још једног посла за управнике зграда. Већих проблема до сада није било.
Како ће се даље тај посао развијати, остаје да се види. Док има станова, апартмана и гостију, цветаће.
Д. Вујошевић
