„ЦХФ“ и банке: Битка се води конверзије “швајцараца” у евро или динаре

Представници Удружења грађана ЦХФ и  банке те надлежни из државних органа ни јуче нису успели да постигну договор о решевању проблема везаних за стамебне кредите  индексиране у швајцарским францима. Тако да ће и "лекс специјалис" још мало сачекати.
svajcarci franci
Фото: Tanjug (ilustracija)

Они ће и данас на састанку наставити да траже решење. Колико се чује главни камен спотицања је будућа конверзија.Док банкари инсистирају на пребацивању кредита у евре дужници би да се они конвертују у динаре.Њихови аргументи нису без основа .Конверзијом кредита из франака у домаћу валуту проблем је решен у Мађарској, Хрвтаској и Румунији.Став банака је пак да би оне у том случају биле на великом губитку.

Нове олакшице ,око којих треба да се постигне договор ,односиле би се само на будуће обавезе. Односно лекс специјалис не би важио ретроактивно .За дужнике који су остали беза станова због активирања хипотеке  или су дуг већ вратили лекс специјалис неће важити.Њима остаје да правду потраже на суду

Предлаже се отпис главнице кредита које би требало да буде до 40 одсто .Наставак отплате ишао би уз годишњу камату од 3,5 одсто,уколико буде у питању евро.Две трећине те суме требало би отписати на терет банака а једну би сносила  држава.

Питање је наравно и коме на терет банака односно државе помоћи?

У Србији моментално 17.684 клијента дугује 77 милијарди динара

Поједини дужници су куповали станове да у њима живе док су други  инвестирали односно улазили у кредитне обавезе у ЋФ да би станове издавали.Чак 61 одсто клијената има дуг до пет милиона динара а то је по курсу који је важио у време одобравања кредита било 42.000 евра.Само 20 одсто клијената има дуг који се креће између поменуте суме и 84.000 евра.Како помоћи породици која је кредитом у францима купила стан од неколико соба или оној која је подигла већи зајма и купила пространу вилу.

Око  питања помоћи или не поделили су се и стручњаци.Док поједини  сматрају да у овом случају терет раста франка треба да се расподели на државу,банке и грађане јер  је посао од почетка био сумњив .Други објашњавају да  су грађани били на време опоменути да не улазе у у ризичан посао па да сада треба да сносе последице своје одлуке.


Ко хоће нека тужи

Дужници који не буду задовољни решењем које понуди лекс специјалис неће бити у обавези да то прихвате.То ће  бити   и једино решење за оне који су кредите вратили   или су  након активирања хипотеке остали без стана.Они изгледа неће бити обухваћени лекс специјалисом.Врховни касациони суд  је  изнео став да банке и саме морају да  докажу да су  за ове пласмане повукле средства у ЋФ .Овај став је обавезујући  не само за ВКС већ и за нижестепене судове.   


Не треба заборавити да је 2007. и 2008 .година било на снази правило Народне банке Србије којом је дужник за стамбени кредит могао да се задужи до половине плате. За многе је тада ,због нижих рата,кредит у францима био једино решење.

Остатак дуга и швајцарским францима износи  77 милијарди динара

Дужници који ове кредите још враћају су од 2. апирла ове године прилично одахнули..Уведена је мера забране активирања хипотеке на некретнине купљене овим кредитима. Однсоно Врховни касациони суд је донео долуку да ће се на захтев дужника  одлжити извршење  од старне јавног извршитеља  а ни без полагања јемства.Односно исељења су практично обустваљена. .

Д.Вујошевић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести