Реч је о реконструкцији и модернизацији пруге Стара Пазова – Шид – државна граница са Хрватском, која је део међународног железничког „Коридора 10“ кроз Србију, који повезује Београд са Загребом и Љубљаном.
У питању је магистрална, електрифицирана и двоколосечна пруга дуга 92,2 километра, а пројекат модернизације подразумева њену реконструкцију и прилагођавање за брзину до 200 километара на сат.
Портпарол „Инфраструктуре железнице Србије“ Ненад Станисављевић за „Дневник” напомиње да тај пројекат предвиђа реконструкцију и модернизацију 84,21 километара пруге Стара Пазова – Шид – граница са Хрватском, као и 4,25 километра пруге Голубинци–Инђија.
– Реконструкција обухвата изградњу целокупне грађевинске и електротехничке инфраструктуре, као и уградњу најсавременије телекомуникационе и сигнално-сигурносне опреме, у складу са међународним стандардима за брзине од 200 километара на сат – објашњава Станисављевић. – Припрема пројектно-техничке документације за пројекат је у завршној фази. Тренутно се приводи крају израда идејног пројекта са студијом оправданости и студијом о процени утицаја на животну средину. Вредност уговора за пројектовање је око три милиона евра, а комплетна пројектно-техничка документација за модернизацију пруге требало би да буде завршена у првој половини 2024. године. Након тога ће уследити припрема тендерске документације, расписивање конкурса и избор извођача радова.
Станисављевић додаје да је упоредо са тим активностима, током октобра и новембра прошле године на јавном увиду био нацрт Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора железничке пруге Београд – Шид – граница са Хрватском, деонице Стара Пазова – Голубинци – Шид и железничке пруге Инђија – Голубинци, као и извештај о стратешкој процени утицаја тог плана на животну средину. У склопу увида одржане су и јавне презентације. Поред тога припремљени су извештај о обиму активности на пројекту и његов нетехнички резиме и јавно објављени.
Пруга од Београда до Шида грађена је по деоницама протеклих деценија, почев од 1928, а до пре десетак година, поједини делови нису деценијама реконструисани. То је имало за последицу да је просечна брзина возова на међународној магистралној прузи железничког „Коридора 10“ свега 50 до 60 километара на сат. Пругом преко Старе Пазове, Голубинаца, Руме и Сремске Митровице саобраћа дневно 11 путничких возова, од којих пет из Београд Центра ка Шиду, а шест из Шида ка Београду. Возови из Шида до Београд Центра путују који минут
дуже од сат и по, а у обрнутом смеру раздаљину нешто мању од сто километара прелазе за око два и по сата, због изузетно лошег стања колосека ка Хрватској. Поред путничких возова, пругу дневно користи и просечно око 22 теретна воза.
– „Инфраструктура железнице Србије“ је на основу тих докумената крајем децембра организовала у Инђији и Сремској Митровици јавне консултације о техничким, еколошким и социоекономским сегментима пројекта реконструкције и модернизације пруге од Београда до Шида –истиче Станисављевић. – Присуствовали су им представници државних институција и локалних самоуправа, као и други који су заинтересовани за ту тему. Током консултација, поред осталог, било је речи и о очувању и унапређењу живота грађана, заштити животне средине, заштити права и помоћи угроженим појединцима и групама, као и примени општих прописа и стандарда.
Процењује се да ће реконструкција и модеризација пруге од Београда до Шида коштати око 740 милиона евра. Извори финансирања још увек нису дефинитивно утврђени, али се претпоставља да би новац могао бити обезбеђен из кредита Европске инвестиционе банке, гранта Инвестиционог фонда за Западни Балкан (WIBF), као и из буџета Републике Србије.
– Уколико финансије буду благовремено обезбеђене и не дође до непредвиђених тешкоћа, радови би могли почети средином 2025. године – каже Ненад Станисављевић. – Према садашњим проценама, за извођење радова потребно је око три године, што значи да би посао могао бити завршен половином 2028. Након реконструкције, возови ће овом пругом саобраћати брзином од 200 километара на сат.
Тако реконструисана пруга била би намењена за мешовити железнички саобраћај, односно и за путничке, и за теретне возове.
З. Милосављевић
Фото: Инфраструктура железнице Србије
