Она је навела да се, пошто вештачка интелигенција утиче на висококвалификоване послове, напредне економије суочавају с већим ризицима од вештачке интелигенције, али и с већим могућностима да искористе њене предности, у поређењу с тржиштима у настајању и економијама у развоју. Резултати истраживања ММФ-а показују да у напредним економијама вештачка интелигенција може утицати на око 60 процената радних места, док ће се на тржиштима у развоју и земљама с ниским приходима, то одразити на 40, односно 26 процената радних места.
По речима председника Уније послодаваца Војводине Владимира Лалошевића, потпуно је јасно да ће употреба вештачке интелигенције имати све већи утицај на тржиште и у сегменту пословања и запошљавања, с посебним освртом на стварање зелених радних места.
- Неминовно је да ће се свако предузеће у бар неком сегменту свог пословања сусрести с неким обликом употребе вештачке интелигенције у циљу побољшања свог пословања - каже Лалошевић. - Утицај на радна места још увек није могуће у потпуности предвидети, али дефинитивно ће послови који захтевају анализе података, аутоматизацију рада, појачану сензорику и аналитику бити засновани на употреби вештачке интелигенције. Употреба вештачке интелигенције има утицај на аутоматизацију пословања, смањење трошкова, побољшање квалитета услуга и производа, персонализацију услуга и производа и, на крају, подизање конкурентности предузећа.
Владимир Лалошевић указује да Србија, што се тиче области иновативног деловања и стартап заједнице, не заостаје за светом, али да слика није у свим сферама иста.
- Овај развој је праћен и отварањем научно–технолошких паркова, иновативних центара и улагања у иновативне идеје. Нажалост, многа предузећа, посебно МСП сектор, каскају с дигиталном трансформацијом свог пословања генерално, а самим тим и с увођењем вештачке интелигенције у своја предузећа - каже Лалошевић.
По његовим речима, вештачка интелигенција има широку примену у многим областима, а тренутно се највише користи у здравству, финансијама, маркетингу, производњи, транспорту и логистици, те едукацији.
- Рецимо, у здравству се користи за дијагнозу болести на основу медицинских слика и података, персонализацију терапија и лечења, анализу медицинских података ради откривања узрока и идентификацију потенцијалних ризика. У финансијском сектору се користи за анализу тржишта, предвиђање кретања цена, управљање портфељима, откривање превара, персонализацију услуга за клијенте и аутоматизацију процеса у банкарству, осигурању и инвестицијама. У маркетингу и е-трговини АИ се можда и најдуже користи - за персонализацију препорука производа, предикцију потрошачких навика, оптимизацију цена, управљање залихама, аутоматизацију маркетинга и побољшање корисничког искуства. Примена у Индустрији 4.0 се види у производним процесима где се користи за оптимизацију процеса производње, код логистике се користи за оптимизацију рута, управљање флотама возила, предвиђање саобраћајних гужви, прорачун времена доставе... Такође, све већа употреба АИ је у ауто-индустрији и генерално за контролу аутономних возила и уређаја.
Он наглашава да се све више употребљава и у агроиндустрији и да је, суштински, АИ нашла пут до сваке гране индустрије и поре живота.
- У Војводини, у којој је велики број фирми из области аграра, то је веома видљиво и све већа употреба вештачке интелигенције и примена Индустрије 4.0 почетна је степеница ка преласку на Индустрију 5.0 - рекао је Лалошевић.
Д. Млађеновић
