Па, да кренемо редом.
Појам „стаклени плафон“ (glass ceiling )није нов. Користи се као метафора за невидљиву баријеру или ограничење које спречава жене да напредују у каријери и достигну високе позиције у организацијама или друштву, упркос способностима и образовању. Овај концепт често се користи у контексту родне равноправности и анализе разлика између мушкараца и жена на радном месту. Откриће и популаризација концепта "стакленог плафона" била је важна фаза у разумевању проблема родне неравноправности на радном месту. Жене у Србији се често сусрећу с реализацијом овог појма на радном месту, што показује и статистика: у Србији је разлика у платама све гора и гора: у 2022. је износила 14,4 посто у корист мушкараца, док је четири године раније, 2018, та разлика била само 9,6 посто.
Шта ћемо са пропадањем кроз пукотине?
Израз "пропадање кроз пукотине" (Falling through the cracks) користи се као метафора за ситуацију када неко не бива адекватно примећен или обрађен због пропуста или недостатка пажње у систему. Толико је уобичајена појава, да се не зна ко је први употребио овај израз, те је постао део лингвистичког фолклора енглеског говорног подручја, где је и настао, а потом и других језика. У овом контексту значи да жене полако испадају из корпоративне игре, остајући на далеко нижим позицијама од заслужене.
- Иако Србија има знатно већи удео жена у овој области у поређењу с европским и глобалним колегама, приметили смо да и у ширим STE(A)M областима и гејмингу, многе жене остају на нижим лествицама индустрије, не напредујући до менаџерских или власничких нивоа – рекла је у извештају о српској гејмерској индустрији Кристина Јазинка Николић, водитељка Лабораторије за убрзани развој УНДП Србија. - Жене чине само 17% менаџмента, мање од 10% директорки и само 2% старијих у гејминг индустрији.
А Србија је једна од напреднијих земаља, замислите, нарочито у гејминг индустрији.
Шта су онда “цеви које проуштају”?
Израз "цеви које пропуштају" (Leaky pipelineс) користи се као метафора за ситуацију у којој жене, иако улазе у одређене професионалне области или секторе, имају тенденцију да "пропадају" или напуштају те области пре него што достигну више позиције или напредују у каријери. Овај концепт се често користи у контексту запошљавања жена, посебно у STEM (наука, технологија, инжењерство, математика) сектору, где се примећује неравнотежа у броју жена на нижим и вишим позицијама.
Разлог за напуштање ових сектора и ненапредовање лежи у различитим препрекама - попут дискриминације, недостатка подршке, неједнаких могућности за напредовање, недостатка менторства.
Остали су нам поломљени степеници.
Израз "поломљени степеници" (broken rungs) користи се као метафора за ситуацију у којој жене имају потешкоће у каријерном напредовању због недостатка подршке или прилика док су на нижим нивоима организационе лествице. Овај концепт сугерише да су кључни кораци или "степеници" ка успону у каријери за жене "поломљени" или недоступни, што отежава њихов напредак ка вишим позицијама. То значи да жене могу имати тешкоће у преласку са нижих на више позиције у каријери, чак и када поседују потребне квалификације и способности, или се суочавају са несразмерним изазовима када су на руководећим позицијама. То може бити последица различитих фактора као што су недостатак менторске подршке, недостатак прилика за развој вештина и искуства, неједнакост плата или радне прилике, као и културолошке препреке унутар организација.
Ово потврђује и Кристина Јазинка Николић, спомињући управо ове изразе:
- Приметили смо да жене у STE(A)M-у у Србији "пропадају кроз пукотине" због "цеви које пропуштају" (жене одустају пре постизања виших) или "поломљених степеника" (суочавају се са несразмерним изазовима у односу на мушкарце, када су на руководећим позицијама). - Разговарајући са женама у STE(A)M областима, схватили смо да се суочавају са сличним проблемима, који могу бити решени само мало већим разумевањем.
Нека понашања “типична за жене” управо су последица поломљених степеница, спуштеног стакленог плафона и цеви које цуре. На пример, у компанијама се редовно дешава да жене уз разне изговоре одбијају да учествују на важним догађајима које организује њихова компанија, семинарима и симпозијима, тим билдинзима викендом, коктела и „мингловања“.
Анализа је показала да од тих прилика за ширење пословних контаката одустају јер то одузима време које могу да проведу са породицом, која често зависи од њих.
- Иако можда нису спремне да то кажу својим послодавцима, рекле су нама, и надамо се да ћете размислити о томе када планирате своје догађаје у време које је више прилагођено раду – каже Кристина Јазинка Николић, додајући да је међу понашањем карактеристичним за жене, које је дошло као последица ових “грађевинских” трендова, и један психолошки.
- Приметили смо и да жене често оклевају да се упусте у трку ка позицијама и чак каријерама које су способне да обављају, јер потцењују своје способности. Често им недостају узори у сличним позицијама или чак искрена објашњења о томе шта послови и каријере нуде у погледу искоришћавања њихових способности – истиче Кристина.
Зашто је све ово важно? Жене чине половину људског рода, али мање од четвртине гради дигитално друштво у које смо сви уроњени. У ИТ економији жене чине више од трећине радника (38 посто), али док мушкарци углавном раде на развоју софтвера (што је боље плаћен посао, с великом шансом за напредовање), жене углавном раде мање плаћене административне и преводилачке послове (за које нема неког каријерног напретка).
Зашто је још важније? Зато што у овој индустрији, којој прети „пуцање мехура од сапунице“, треба другачији поглед на задатке, друга врста креативности, друга искуства, програмерке, фронт-енд девелоперке, бек-енд девелоперке, 3Д програмерке, креативне директорке...
Ивана Радоичић
