Министар заштите животне средине Горан Триван најавио је да се наредних дана очекује усвајање Правилника којим ће бити предвиђене субвенције за куповину електричних и хибридних аутомобила, као једна од мера за смањење загађења животне средине у Србији.
Ових дана очекује се и усвајање Уредбе којом ће бити предвиђена подстицајна средства за рециклажу половних аутомобила која се више не користе.
Све то ће, каже, допринети томе да се унапреди стање у области животне средине.
Триван је рекао и да у Србији рециклажа аутомобила није на жељеном нивоу и указао на нелогичност да су аутомобили који се увозе, а нови су у обавези да плате еколошке таксе и накнаде, док се за половна возила она не плаћа.
"Већ смо у разговорима о томе и покренућемо иницијативу да се то измени и да они такође плаћају еколошку накнаду коју плаћају увозници нових", рекао је Триван одговарајући на питања новинара пре почетка дебате.
Триван је позвао локалне самуправе и предузећа да приликом набавки возила воде рачуна о томе да она буду "ецо фриендлy".
Он је рекао да је циљ да се иде ка решењима захваљујући којима ће се поправити квалитет животне средине.
Истакао је да се са проблемом загађења суочавамо већ деценијама и да су и пре 60 година у загађењу доминирала индивидуална ложишта.
"Постоје и бајке о томе да биоенергенти не загађују а то није тачно, све загађује, само је у питању степен загађења... Важно је да решимо проблеме у настајању будући да је најважније здравље, а предуслов за то је животна средина", рекао је он.
Учесници јавне дебате указали су да је важан дијалог о свим еколошким проблемима јер се само тако могу креирати добра решења у изградњи одрживе заједнице.
Михаило Весовић, директор Сектора за стратешке анализе, услуге и
интернационализацију Привредне коморе Србије рекао је да су се многи еколошки проблеми нагомилали и да подаци по којима просечна старост аутомобила износи 17 година не звуче добро, што значи и да има возила старијих од 30 година.
Вазно је да се у решавање еколосксих пробелма укључи стручна јавност, рекао је Весовић.
Представници Агенције за заштиту животне средине указали су да индвидуална ложиста у већој мери утичу на загађење, него саобраћај.
Небојша Реџић из те Агенције рекао је да ако се не реши проблем индивидуалних ложиста, не можемо се решити ни чврстих честица које су највећи загађвачи и да саобраћај нема толики утицај.
Указао је да је анализа показала да 302 предзећа има дозволу за управљање возилима као неопасном отпаду, а 43 као опасном отпаду.
Такође је навео да велики број предузећа не доставља извештаје и да општине не дају праве податке што се тиче аутоплацева.
Председник Српске асоцијације увозника возила и делова Милош Петровић истакао је да представници те асоцијације већ годинама указују да увозници нових возила плаћају еколошку таксу од 12.000 динара по тони, а да физичка лица не плаћају таксу за половњаке.
Каже и да је важно да је држава порепознала значај да подстиче куповину електричних и хибридних возила.
Наводи податак да је у Србији регистровано само 48 електричних возила и 342 хибридних, што је каже- поражавајуће.
"Надам се да ћемо са овом новом мером имати чистије аутомобиле, и да ће бити забрањена возила које је Европа забранила јер ако нису добри њима, нису добри ни за нас", рекао је Петровић.
У Србију се сваке године увезе око 30.000 нових путничких возила, 2019. их је увежено 34.000, док је половних пет пута више и она су старија од 10, 15 година.
Ако возила стара 20 година могу да се легално увезу и возе, а онда имамо проблем загађење, јасно је шта треба да се уради, рекао је Петровић.
У Србији има 2, 2 милиона возила, од тог броја је 1, 9 милиона путничких, а 1, 7 милиона има мотор еуро 3 или 4, навео је Петровић.
Озбиљан прблем каже представља то што 1, 2 милиона возила неће моћи да прође технички преглед.
Члан Управног одбора, Ц.И.О.С. Групе из Хрватске Жељко Теуфел указао је на пример Хрватске у којој се за свако увезено возило мора платити еколошка накнада и да тај новац иде даље из Фонда, преко сакупљача власницима.
Накнада износи око 130 евра по тони и стимулативна је те они имају интерес да предају возила, да она не завршавају у природи и да се не спаљјују на нееколошки начин, истакао је Теуфел.
Јавну дебату "Управљање отпадним возилима у Србији" организовали су Центар за циркуларну економију Привредне коморе Србије и Центар за рециклажу д.о.о., у сарадњи са Министарством заштите животне средине.
