До тог града у Швајцарској ће током лета бити три лета недељно, а летови ће бити настављени и на зиму. Цена авио-карте те британске нискобуyетске авио-компаније од Београда до Базела у једном правцу коштаће 21 евро.
Грађани Србије и преко других нискобуyетских авио-компанија, познатијих као лоу кост компаније, које имају изузетно ниске трошкове пословања, а тиме и цене услуга, могу да путују широм света. Модел пословања тих компанија заснива се на куповини карата искључиво путем интернета, коришћењем само једног типа авиона у флоти, коришћењем аеродрома с ниским таксама. Уз то, лети се искључиво на најпрофитабилнијим линијама, додатне услуге – пртљаг, јело и пиће током лета се наплаћују, а запошљава се најмањи прописани број запослених.
Како је за „Дневник” објаснио агент сајта „Авиокарте.орг”, из Београда се преко лоу кост компанија тренутно може летети у многе градове Европе: Базел, Дортмунд, Берлин, Хановер, Минхен, на Малту, у Малме, Стокхолм, Лондон, Париз, Рим... а током лета уводе се сезонски летови за Грчку и Турску. Понуде, како истичу, зависе од расположивости авиона сваке лоу кост компаније која има дозволу за рад у Србији. Нискобуџетске компаније, потврђује агент тог сајта, увек лете одређеним данима у недељи на одређену релацију. Карте се купују увек картицом, цена се може променити у тренутку, а неопходно је, истиче, да се изради и пропусница за укрцавање.
Лоу кост компаније и до 40 одсто свог буyета пуне захваљујући такозваним додатним услугама – промена места у авиону, чекирање пртљага и храна и пиће током лета. Удео додатних услуга у укупном профиту из године у годину се повећава. Међу компанијама које највише новца зарађују на тај начин предњачи америчка компанија „Спирит ерлајнс”, а потом мађарски „Виз ер”.
У Србији ради 12 лоу кост компанија
Од пре неколико година и Србија се нашла на мапи лоу кост авио-компанија, чему је највише допринело укидање виза за путовање у земље Шенген зоне. Тренутно их је 12, које лете с аеродрома „Никола Тесла” у Београду и „Константин Велики” у Нишу. Лоу кост компаније очекују да се постигне договор с надлежнима о томе да се за цивилни саобраћај прилагоди и војни аеродром у Батајници, односно један његов део стави у службу цивилног саобраћаја.
Стручњаци не споре предности лоу кост компанија, које нуде повољне цене авио-карата, као и специјалне понуде, што корисницима свакако одговара. Међутим, замерају им да често има кашњења за које нико не одговара, да нема трансфера пртљага између летова те да се уз плаћање додатних услуга испостави да цена авио-карте буде слична као и код компанија које нису нискобуџетске.
С обзиром на погодности које нискобуyетске авио-компаније пружају, очекује се да ће се њихов број у Србији у будућности повећати и да ће грађани наше земље, као што то чине многи у другим државама, уз плаћање повољије авио-карте стизати до европских метропола и летовалишта.
Љ. Малешевић
