Ове зиме и Јовандан ће неке породице славити уз посну трпезу јер пада у петак, па рибарнице очекују и тада веће интересовање купаца.
Из рибарских газдинстава поручују да ће домаће речне рибе бити довољно све до краја јануара, а после ће, вероватно, стизати из увоза.
Овогодишња производња биће нижа за 30 одсто у односу на планиране количине, али мањак рибе осетиће се и на тржиштима околних земаља. Само што ће код њих мање рибе бити због суше, а код нас и због низа проблема који годинама прате рибарство.
Председник Групације за рибарство у Привредној комори Србије и директор Рибарства „Капетански рит” у Кањижи Крум Анастасов каже за „Дневник„ да се очекује да током зиме у овдашњим рибњацима буде изловљено свега 3.000 тона шарана, а остале рибе још око 1.500 тона, што није довољно за домаће потребе.
- Прво смо имали сушу, низак водостај и високе дневне температуре, а онда је ођедном стигло захлађење, што је лоше утицало на прираст и количине - рекаоје Анастасов и указао и на друге разлоге. - Прошле године и преклани била је корона па је килограм рибе био за 20 до 30 одсто испод произвођачке цене и то је рибаре навело да смање производњу или су рибњаке ставили у стање мировања. Мали подстицаји су, такође, довели до тога да имамо све мање свеже рибе јер се по килограму произведене и продате конзумне рибе добија свега десет динара. Други подстицај је, исто, недовољан, пошто Покрајински секретаријат за пољопривреду годишње издваја свега 20 милиона динара за рекострукцију и изградњу нових рибњака.
По подацима Републичког завода за статистику Србије, годишње се увезе 34.000 тона рибе, а увоз свих врста и облика рибе прошле године нас је коштао 94 милиона долара.
Пре 10 година под рибњацима смо имали и до 15.000 хектара, а сада исти извор наводи да се рибњаци простиру на свега 8.690 хектара.
Аграрни аналитичар из Новог Сада Бранислав Гулан каже да просечно по глави становника поједемо пет до шест килограма, што је три до четири пута мање од европског и светског просека.
Анастасов наглашава да су се лоше прилике за бављење рибарством одразиле и на цену ове намирнице.
- У велепродаји килограм шарана се продаје за 605 динара, а у рибарницама од 700 до 750 динара килограм - навео је наш саговорник.
Наш саговорник подсећа да неће бити
први пут да домаће рибе немамо довољно јер годинама домаћа производња покрива свега 30 одсто овдашњих потреба, а остатак се увози.
Он истиче да ће „Капетански рит” у Кањижи изловити од 800 до 900 тона шарана и да предузеће неће бити у великом заостатку у односу на лањску производњу, када је рибе било изнад 1.000 тона.
- Нисмо баш незадовољни када је реч о овогодишњој производњи, али смо забринути да ли ћемо успети да опстанемо, због све скупљих енергената и што годинама изостају адекватни подстицаји за рибарство. У Хрватској, рецимо, рибари добијају 550 до 700 евра по хектару водног огледала, док су водни доприниси 8,5 пута нижи у односу на суму новца коју за ту намену издвајају домаћи рибари. У Чешкој и Мађарској уопште се не плаћа тај допринос - истиче Анастасов.
З. Делић
