Антић: ЕПС и Србијагас ће радити још ефикасније

ЛАЗАРЕВАЦ: Електропривреда Србије и Србијагас ће радити још ефикасније, изјавио је министар рударства и енергетике Александар Антић на питање новинара шта значи најава премијерке Ане Брнабић да програм Србија 2025. предвиђа реформу и та два државна предузећа.
antich_eps_13
Фото: Танјуг (Видео)

В.д. директора ЕПС Милорад Грчић је указао да је ЕПС већ значајно унапредио пословање, с обзиром да је смањио губитке на мрежи са око 13 на 11,5 одсто, што је уштеда од 300 мегавата годишње, али и значајно повећао наплату која је у 2019. износила 101 одсто (актуелних и старих потраживања).

Они су тако одговорили на питање новинара шта треба да донесу реформе, пошто је ЕПС од 2012. већ два пута организационо реформисан.

Антић и Грчић су данас посетили површински коп Поље Г Рударског басена Колуара поводом остварења производње и ширење копа преко Ибарске магистрале.

"Наравно да су ЕПС и Србијагас најважнија предузећа. И увек су у првом плану и ми ћемо приоритетно радити да имамо у њима ефикасније процесе управљања и производње. Све препоруке (Светске банке) иду у правцу да наша јавна предузећа морају да функционишу ефикасније и да морају да остварују боље резулате", рекао је Антић.

Каже да у програму Србија 2025 постоје два сегмента.

"Први, ми са Светском банком радимо интензивно и она је у својим препорукама за интезивнији раст нашег БДП-а предвидела јачање конкурентности и отварање тржишта и слично, а део тих препорука СБ се односе на Србијагас и ЕПС, са становишта раздвајања енергетских делатности и са становишта веће тржишне утакмице. Други сет питања, није везан само за та два предузећа већ за укупан јавни сектор и сва наша јавна предузећа".

Антић каже да се препоруке односе и на то да рад предузећа по питању ефиканости треба да буде по европским стандардима.

Грчић је истакао да је ЕПС већ значајно променио слику, због смањења техничких губитака на мрежи са 13 на 11,5 одсто од 2016. до 2019. године.

"Спасили смо 300 мегавата, тих 1,5 одсто је као једанблок од 300 мегавата. Просек губитака у развијеним европским земљама је између седам и девет одсто. Ми смо направили план и сигурни смо да ћемо у 2021. имати једноцифрен проценат губитака".

Грчић истиче да наплата износи 101 одсто, а кумулативна наплата у претходним годинама 94 одсто.

Каже да то показује да је ЕПС много ефикаснији, као и да су смањене крађе у 2019. и да је било нешто мање од 10.000 кривичних пријава.

"Поражавајуће је и то да су најредовније платише физичка лица која имају најмање, док највеће крађе и злоупотребе праве они који су значајно богатији, као и привредни субјекти раније било правило тужимо епс и добијамо сигурно", навео је Грчић.

Додаје да је ЕПС престао да губи спорове и да су раније људи за свакакве глупости тужили ЕПС и добијали.

Фискални савет ставио планове ЕПС-а у своје препоруке

ЕПС ће у еколошке инвестиције уложити још 800 милиона евра, од чега више од 600 милиона у смањење загађења ваздуха, рекао је данас в.д. директора ЕПС-а Милорад Грчић, а министар енергетике Александар Антић је истакао да не може да се каже да су то препоруке Фискалног савета пошто је то тело преузело планове ЕПС-а и ставило у свој извештај.

На питање новинара да ли ЕПС може да спроведе препоруке Фискалног савета који каже да ће за еколошке инвестиције у ЕПС-у бити потребно око 800 милиона евра, Грчић је рекао да може, да је то све већ предвиђено планом и да ће бити спроведено.

Антић је током обиласка површинског копа Поље Г Рударског басена Колуара тим поводом рекао:

"Није Фисклани савет нама препоручио шта ми треба да радимо већ је у свом извештају преузео наше планове и ставио их у свој извештај. Никаква филозофија ту не постоји. Најбоље ми знамо шта треба да радимо, а доказ тога је да је Фисклани савет то преписао у свој извештај".

Антић наводи да је ЕПС у те зелене пројекте већ инвестирао више од 400 милиона евра и да је тачно да је потребно инвестирати још додатних 800 милиона евра.

"То је део нашег плана и наравно да ћемо то реализовати. Кључни елементи тога су решавање прашкастог загађења кроз електрофилтере које смо завршили. Одсумпоравање је урађено у Костолцу Б, ТЕНТ А радимо, а за ТЕНТ Б завршавамо финансирање у овом тренутку. За остале пројекте ћемо радити у ходу. Ту је и денитрификација коју смо урадили на великом броју блокова. У те зелене пројекте улазе и неки сегменти који су везани за енергетску ефиканост, а један од њих је и хомогенизација угља на копу Тамнава западно поље и то заврсавамо и врло брзо ће бити у функцији".

Ми апсолутно добро знамо ста је наша агенда и за њу ћемо обезбедити финансирање, као што смо то успешно радили и до сада, поручио је Антић.

ЕПС, наводи, јасно препознаје кључне циљеве развоја енергетских политика у Европи и окружењу.

"Зато чувамо шта имамо, али не тако што ћео да се само бусати у груди већ зато што ћемо да модернизујемо и повећамо ефикасности и подгинемо стандарде. Потпуно је јасна визија модерне Електропривреде Србије, која ће се остваривати као и други циљеви што се остварују", поручио је Антић.

Грчић је рекао да ЕПС тренутно највеће инвестиције у вези са заштитом животне средине реализује на пројекту одсумпоравања на темоелектранама ТЕНТ А у Обреновцу.

"Подсећам да је и тај пројекат био неколико година потпуно заглављен и у наредних пар недеља сви ћете бити позвани, јер сада тамо већ има шта да се види. Баш уочи Нове године грађевински радови изашли из земље, то је сада озбиљно градилиште и у наредних десетак дана сви ћете моћи да то видите".

Грчић наводи да је у завршној фази документација за објаву тендера за одсумпораввање на ТЕНТ-у Б, што ће бити најкасније до краја фебруара или у марту.

Будућа термоелектрана Колубара Б у Каленићу такође подразумева одсумпоравање, додао је Грчић.

Каже да ће исто бити релизовано и на блоковима А1 и А2 у Обреновцу и подсетио да то није било предвиђено да се ради јер је неко раније у стратегији прецртао рад та два блока у будућности.

"Тако да ово што се сада ради на ТЕНТ А третира блокове А3, А4, А5 и А6 и логично је где су А 1 и А2 и зашто нису у том великом пројекту. Они ће најкасније то 2023. бити бољи него што су били 1970. и 1971. године. Тако да се потпуно уклапамо у тих 800 милиона евра", нагласио је Грчић.

EUR/RSD 117.1627
Најновије вести