Он је то рекао одговарајући на питање шта мисли о најављеним преговорима у августу за повећање минималне цене рада, истичући да је став УПС-А по том питању већ годинама исти.
"До сада смо имали ситуацију да смо ми углавном имали 4,5 - 5 одсто раста БДП последње две године, у ствари оних година пре пандемије, тако да је то био раст на који смо ми пристајали, отприлике око 6 одсто годишње, међутим сада очигледно сама инфлација је већ двоцифрена, раст БДП опет је негде 3,5 - 4 одсто и отприлике то би биле релације које би послодавци могли да прихвате", рекао је Атанацковић.
Ипак, оценио је, многима у редовима послодаваца и то ће бити јако пуно, јер најчешће многи не могу да подигну цену својих услуга и производа.
Атанацковић се осврнуо и на проблем недостатка радне снаге и казао да тај процес траје већ годинама и да има тенденцију убрзавања, као и да је то нешто што ће се у Србији осетити кроз проблеме у производњи, као и у другим зонама.
Сматра да наша привреда није у ситуацији да исплати плате колико то може западна Европа, и то "посебно не сада када у Европи све више недостаје све квалификованија радна снага".
Атанацквић је за Танјуг рекао и да је наша држава протеклих година покушала са увозом радне снаге, али да је показатељ недостатка радне снаге и то што се инвестиције углавном сконцентришу на велике градове, јер, како је рекао, у мањим срединама не би могли да обезбеде довољно радне снаге.
Он је додао да је највећи проблем недостатка радне снаге у секторима који су радно најинтензивнији, али и у сектору ИТ технологија.
Додаје да проблеми постоје и у грађевинарству, и пољопривреди, те да све оно што се тражи на западу Европе почиње да недостаје и код нас.
"Поред ублажених мера за увоз радне снаге западна Европа ће пре увозити раднике из Европе, него из земаља Блиског истока", закључио је он.
Атанацковић је казао да је за задржавање стручне радне снаге у Србији, потребно направити разлике у одређеном нивоу оптерећивања фирми које имају проблем са радном снагом и морају да више плаћају раднике не би ли им држава изашла у сусрет кроз пореска растерећења.
Казао је да ће послодавци до неког нивоа моћи да повећају цену и надоместе недостатак те радне снаге, али и да се, како наводи, недостатак радне снаге готово никако не може надокнадити чак ни са великим повећањем зарада.
Атанацковић је у вези са затварањем радњи бренда Орсеј рекао да се овакви случајеви могу очекивати и у будућности, и да, што се тиче људи који у оваквим случајевима остају без посла, треба бити опрезан и приморати послодавце да припреме неке резервне фондове.
"Ако неко оде у стечај из те стечајне масе запослени који нису примили зараде или који тек треба да примају, морају да имају приоритет. Неко кад оде у стечај, кад затвори пословање, он увек има неку робу или објекте које могу да се продају и из те цене да се надокнаде зараде запосленима које су изостале или које се предвиђају у наредном периоду", казао је он.
Објаснио је да би у тим случајевима требало да буду исплаћене отпремнине које се односе на просечну зараду у претходној години, као и да се њима покрију наредна два до три месеца.
Потом, према речима Атанацковића, запослени иду на берзу рада и тамо примају накнаде за одређени период, које су нешто ниже, него што је минималац.
