Понуда Ауто Чачка је једина која је стигла на јавни позив за приватизацију "Београдске индустрије пива, слада и безалкохолних пића" (БИП) у стечају, и прихваћена је, јер је износила више од половина процењене цене БИП-а као правног лица.
БИП је у стечају од 2016. године.
Поред централне локације код Мостарске петље, где се налази главна пивара, поседује непокретности и производне погоне на више локација у Београду, затим у Чачку и Крагујевцу, а у имовину БИП-а спада и 13 жигова њихових производа.
Пред продају БИП у стечају је као правно лице процењен на 4,17 милијарди динара, а понуда Ауто Чачка је тек нешто већа од половине тог износа.
Нови власник има законски рок од седам дана да потпише купопродајни уговор и 30 дана да уплати остатак новца од висине депозита плаћеног за учешће у приватизцији до купопродајне цене.
Отварању понуда у име Ауто Чачка данас је присуствовао Радош Љујић, који није био расположен да пружи било какву информацију о разлозима куповине и плановима са БИП-ом.
Председник Скупштине поверилаца АД БИП у стечају Миле Богдановић честитао на куповини и постигнутој цени.
"Цена је више од 50 посто процењене вредности. Са овим ценим да ће бити намирени повериоци, пре свега Пореска управа, Комерцијална банка, запослени и сигуран сам да ће и део акционара добити део оних својих акција, колико је то могуће", рекао је он.
Додао је да БИП на вредности током стечаја није изгубио већ је његова вредност одржана.
"Надам се да, имајући у виду бренд који има БИП, да ће БИП и даље радити негде, а да ли ће бити у Београду...", рекао је он.
Истакао је да је његова жеља да купци задрже производњу и да БИП остане као српски бренд на територији Србије.
На питање колика су укупна потраживања поверилаца од БИП у стечају, он је рекао да су она мања него што је данас излицитирана цена од 2,09 мллијарди динара.
Продаји су присуствовали и представници малих акционара БИП-а који нису крили незадовољство, а члан управног одбора њиховог удружења Гојко Лопар истакао је да БИП није ни требало да иде у стечај.
У име 483 мала акционара чланова тог удружења, он је рекао да је у БИП било 500 милиона динара којима се могао подмирити порез држави што није учињење и БИП је аутоматски отишао у стечај.
"БИП може да ради. И јако тешко је разумети да у главном граду европске државе не може да ради пивара", рекао је он.
Пошто у првом и другом степену нису успели, мали акционари сада су због БИП-а правду затражили и на Уставном суду.
"Тражлили смо да преузмемо део објеката за наше акционаре који су одвајали од својих плата за БИП. И сад су људи огорчени због оваквог расплета", рекао је он.
Подсетио је да су својевремено постојале понуде за БИП из Чешке, Пољске и Америке, али да то није уважено.
"Незадовољни смо са овим. Како ћемо даље - видећемо. Нећемо стати. Идемо даље", поручио је он.
На питање да ли ће део новца од продаје стићи и до малих акционара он је одговорио да ће када се сви подмире за њих остати само мрвице.
Према подацима Централног регистра хартија од вредности, 56,7 посто акција је у рукама правних лица, а највећи део емитованих акција држи Регистар акција и удела - 51,9 посто акција.
