Када је реч о интерконектору са Бугарском, Бајатовић за РТС каже да је набављено око 50 одсто цеви, око 80 одсто хумуса и око 90 одсто трасе је рашчишћено.
"Заварено је негде око 25 одсто цеви и треба да почне полагање. Експропријација је успешно завршена што је код нас углавном главни проблем. Са завршетком српске трасе од Ниша до Димитровграда неће бити проблема, а према најновијим информацијама које ја имам, бугарска страна ће 1. фебруара урадити први заврт што значи да и они крећу", казао је Бајатовић.
Додаје да је бугарска деоница лакша и краћа од оне у Србији и очекује да ће тај интерконектор који ће повезивати бугарски гасни систем и српски гасни систем, мимо Турског тока, односно балканског интерконектора, омогућити и диверсификацију.
Како каже, то је замишљено да се уради са проширивањем цеви.
"Треба нам да урадимо од Ниша до Београда ревитализацију, као и од Београда до Хоргоша који имамо или евентуално да изградимо нови како покаже студија. Ми би суштински тим имали интерконектор од Аустрије, преко добро организованог мађарског система, преко нове руте у Србији, преко Бугарске до терминала о чему су наше делегације разговарале са колегама из Азербејџана, уз краткорочне капацитете користећи Трансбалкански гасовод. То су практично нове могућности и по количинима и по изворима, али и по комерцијалним могућностима", навео је.
Истиче да би тиме Србија решила све оно што тражи ЕУ и оно што треба да уради, а то је диверсификација и извора и снабдевача.
Наводећи да је добро што на берзи долази до пада цена гаса, Бајатовић објашњава да Србија има две милијарде по нафтној формули, што сада износи 396 долара за 1.000 кубних метара.
Подсећа да је то оно што су председници Србије и Русије, Александар Вучић и Владимир Путин договорили и наводи да се то одвија без проблема преко Турског тока и интерконектора између Бугарске и Мађарске, који пролази кроз Србију.
"Ми можемо да вучемо до 13 милиона метара кубних. Ничим нисмо угрожени у снабдевању, то је отприлике формула 70 одсто ТТФ, 30 одсто нафтна формула, што значи да ми сада имамо 15 одсто нижу цену од оне коју бисмо плаћали на референтној берзи", каже.
Наводећи да Србија има довољно транспортних капацитета и да су све компресорске станице у беспрекорном стању, а да у Мађарској у складишту имамо више од 280 милиона метара кубних гаса, док у Банатском двору 286, Бајатовић каже да је Србија енергетски безбедна.
Када је реч о гасификацији земље, Бајатовић наводи да ако се посматра територијално гасификовано је око 40 одсто, а ако се гледа по броју становника 55 одсто.
До пре три године 250.000 домаћинстава је користило гас, а данас, како каже Бајатовић 335.000.
Наводи да ту постоји проблем и појашњава да је за време корона вируса дошло до прекида производних ланаца.
"Због тога ми тешко долазимо до сетова, а други проблем је што би требали да уђемо у пројекте 'паметних мерача' тако да мислим да ћемо у другој половини фебруара наставити акцију коју смо имали 780 евра на три године у динарима без камате плаћање уз рачун. Тренутно имамо око 37.000 захтева, претежно домаћинства и нешто мало привреде које нисмо у могућности да испунимо", каже Бајатовић.
Уз извињење грађанима због тога што тренутно не могу да одговоре на те захтеве, Бајатовић каже да је наплата у Србијагасу на захтеваном нивоу око 98 одсто те да су са тим задовољни.
На питање шта је урађено и шта се очекује у Србијагасу с обзиром да су најављене реформе свих енергетских предузећа, Бајатовић каже да они још немају детаљна упутства, као и да се разрађују планови везано и за консултантне који треба да дођу из Норвешке.
"Ми смо урадили раздвајање Србијагаса и Транспортгаса Србија. Да ли ће бити потребне још неке реформе, још не знамо. Претпостављам да ћемо у наредном периоду знати у ком правцу то треба да се креће", наводи Бајатовић.
