Садржај је већ неко време обогаћен позивима свима који су било када и код било које банке подигли кредите на које им је незаконито наплаћена провизија да се јаве на назначени телефон и крену у њено враћање, и то са затезном каматом, а бесплатно, без додатних трошкова. Позвали смо један од тих бројева и јавио се љубазан женски глас. Она нам је објаснила да скупља клијенте за адвокате. Тај посао није нелегалан, али клијенти треба да буду обазриви јер се не могу све провизије вратити ни преко суда. Пре него што одлучи да тужи, клијент би требало да погледа да ли за то има основа. Затим би требало да покуша да се договори с банком код које је подигао кредит.
Посла за адвокате и те како има. Провизије за обраду кредита, које су банке подуже наплаћивале клијентима, пале су на Врховном касационом суду. Тачније, ВКС је заузео став да је провизија незаконита ако је банка клијенту по уговору наплатила процентуално суму од одобреног кредита. Међутим, уколико су таксативно набројани трошкови које је банка имала, онда провизија није незаконита. Тачније, ако је набројано да су трошкови штампања уговора били 200 динара, утрошак струје 100, а тонер 50 динара, нема ни разлога за тужбу. Став ВКС-а је обавезујући за ниже судове.
Банке баш и нису биле прецизне код образлагања трошкова. Зато је лане пред судовима било 7.000 тужби на ту тему.
О томе како све то иде и шта се догађа у пракси Дејан Гавриловић из Удружења за заштиту потрошача и банкарских клијената „Ефектива” каже:
Клијенти који желе да правду потраже на суду немају разлога да журе. Из „Ефективе” објашњавају да је по ставу Врховног касационог суда одредба о провизији ништава. Треба напоменути да ништаве уговорне одредбе не застаревају. Сума коју би по том основу банке могле платити је прилична: процентуалне провизије су обрачунаване у претходних петнаестак година. Претпоставља се да су банке по том основу зарадиле више десетина милиона евра.
– Ми такође помажемо клијентима да утуже банке и добију спор и новац – наводи Гавриловић. – Пресуде које смо добили објављујемо на сајту. Баш адвокатске канцеларије их скидају с нашег сајта и користе за своју рекламу. Што се тиче конкретно клијената, они када добију спор немају баш никакве трошкове. Добијају по пресуди незаконито обрачунату провизију, плус законску затезну камату. Трошкови адвоката и судски трошкови падају на терет банке која је изгубила спор. Зато клијенти који из уговора виде да им је провизија незаконито наплаћена немају разлога да оклевају пре него што поднесу тужбу. Клијентима банака бих саветовао да воде рачуна о томе коме се обраћају и презентују уговор јер су ту скоро сви подаци о њима па треба повести рачуна о могућностима злоупотреба. Клијенти банка који сматрају да имају све шансе да на суду добију банку могли би и убрзати пут до новца. Потребно је да прво оду у банку код које су имали кредит или га још увек отплаћују. Могуће је да банка покаже спремност да новац врати одмах, све са затезном каматом. Тако банкари могу уштедети бар судске трошкове и оне за адвоката. На то ће посебно бити спремне банке које су поједини клијенти већ „добили” на суду. Зато није лоше прво разговарати са својим банкаром.
Д. Вујошевић
