Ти покушаји углавном се памте по томе што нису дали готово никакве резултате. Сада је у припреми трећи закон, на чијем тексту раде министарства финансија и правде. Па ако је по оној народној „трећа–срећа”, овога пута бисмо могли очекивати и резултате. Израда поменутог законског текста је при крају. Ускоро би требало да буде и представљен. Једна од мера из поменутог прописа која би требало да највише уплаши богаташе који избегвају плаћање пореза је стопа од 75 одсто.
Енормна богатства која се појављују код нас, било да се њима хвале естрадне звезде, тајкуни или обични људи који су их стекли легално али их крију и избегавају да пријаве да не би платили порез на имовину, лоше ће проћи. Порез на имовину код некретнина, рецимо, креће се у распону од 0,2 до 0,4 одсто тржишне вредности некретнине. Стопа зависи од тога како је која општина разрезала. Уколико поменути законски текст прође процедуру и буде усвојен у Скупштини Србије, неко ко је затајио легално стечену некретнину вредну 100.000 евра платиће порез 75.000 евра. Исто правило важиће и за другу имовину и порезе, рецимо, за јахте, скупе ауотмобиле и дуга возила.
Уколико се током контроле утврди да је спорни обвезник стекао имовину преко кривчних дела, ни стопа од 75 одсто неће бити спас. Цео случај завршиће на суду. У зависности од пресуде, ако буде донета, имовина ће имати различит третман, односно може се изрећи и мера одузимања.
Метод испитивања имовине везан је за унакрсно испитивање. Да би се то успшено спровело, предвиђа се да се при Пореској управи формира специјална јединица која ће се бавити богаташима. Она ће проверавати стечену имовину, пореске и рачуноводствене билансе и друге податке.
Прва верзија најављеног закона предвиђа да се испитује имивина која је стечена у последњих десет година. Другим речима, сви који су успешно мували пре 2009, могу мирно да спавају. Све што су стекли је легално – још ако су спремни да плаћају и порез на ту имовину како данашњи прописи налажу, све је у реду. Уколико пак избегвају плаћање пореза, могли би остати без три четвртине имовине. Наравно, ако најављени закон буде усвојен.
То ће затим упоредити са зарадом и другим приходима и контролисати. Немогуће је да неко има плату од 1.000 евра, а за годину дана купи некретнину сто пута веће вредности, а да при том нема легалан извор новца, попут, рецимо, кредита или наслеђа.
Порески стручњаци за сада нису спремни да коментаришу најављени закон. Чекају да се појави прва верзија текста па да онда виде о чему се ради. При томе, подсећају на то да није довољно само донети добар пропис већ треба имати добро обучене порезнике, и то у довољном броју, да то и спроведу. Дакле, после законодавца највећи терет биће на порезницима.
Д. Вујошевић
