Неки од инвеститора, као они који планирају проширење инвестиција и отварање нових погона у Словенији, последњих недеља својим запосленима дају 250 евра ако им препоруче или доведу новог радника металске струке.
Пред крај прошле године данима се у медијима анализирала вест о томе да бродоградилиште у Кладову даје вариоцима плату и до 1.000 евра, али да заинтересованих нема. Послодавци у Србији се, иначе, жале да им на огласе конкурише „мали број стручних кандидата”, уз констатацију да за поједина занимања нема довољно обучених радника. Најчешће је реч управо о радницима металске струке, пре свега браварима и заваривчима. При том послодавцима не смета и да радник буде нискоквалификован, али да зна конкретан посао.
Пи-ар сајта „Инфостуд” Милош Турински истакао је да, упркос томе што у Србији постоји низак проценат високообразованих, ипак највише недостају радници нискоквалификованих занимања, додајући да ту постоји велики дефицит кадрова и стални конкурси на које се нико не јавља. По његовом мишљењу, први разлог недостатка дефицитарних занатлија је у томе што већина нискоквалификованих радника сматра да су понуђени послови ниже плаћени од њихових очекивања, а то је условљено тиме што су радници свесни и упућени у то колико су ти послови плаћени у иностанству. Наводи да људи нису спремни на промене и преквалификације те да фирме неретко нуде преквалификацију, али и да има оних који кажу да им је „испод части” да се баве тим занимањем. Због тога је, истакао је Турински, дошло време да се изједначи потражња за нискоквалификованом радном снагом и ИТ индустријом код нас, будући да нам констатно недостаје око 20.000 програмера.
Србији, а и другим европским државама, осим варилаца и бравара, недостају и обућари, возачи, кувари, ауто механичари, ауто лимари... Процена је да су то и занимања која ће наредних година бити „хит”, као и да ће се проблем решавати увозом радне снаге. Једини начини да ти занати поново постану примамљиви за млађе генерације су, како њихово популарисање и додатно рекламирање, тако и зараде знатно веће од оних које се данас за њихов рад у Србији дају.
Само у јануару ове године, по подацима из Статистичко билтена Националне службе за запошљавање Србије, на евиденцији незапослених из делатности машинства и обраде метала било је 68.379 лица. Од тог броја квалификовних за обрађивање метала било је 30.728, монтера и инсталатера у машинству 2.232, машинских конструктора и пројектаната 9.916, машинских технолога 1.558 и механичара и машиниста чак 23.945. Од НСЗ-а послодавци су тражили само 331 радника машинске струке, а током јануара посао је добило њих 8.793, што значи да су се сами јављали на расписане огласе послодаваца.
НСЗ настоји да оне који годинама чекају на посао, а имају ниже квалификације, преквалификује и доквалификује управо за занате који су тренутно најтраженији, како у Србији, тако и у иностранству. Веома мали број незапослених спреман је да прихвати преквалификацију и доквалификацију, па чак и када је она у деланости за коју су се иначе школовали. Само школовање и стицање дипломе није им донело искуство, без којег послодавац не жели да их прими на радно место, а често не жели ни да улаже у њих да би они научили конкретан посао.
Љ. Малешевић
