Бурад све пунија домаћег занатског пива

Српска пиварска индустрија сваке године бележи раст, а домаће пиво полако налази своје место на рафовима светских маркета, међу најпознатијим глобалним брендовима.
д
Фото: Приватна архива

Главне дестинације за извоз тог популарног алкохолног напитка из наше земље су још увек суседне државе, међутим, с обзиром на то да се у Србији производи и пиво страних брендова, из наше земље пиво путује и до маркета у Бугарској, Мађарској, Немачкој...

У мањим количинама, али у више од 20 земаља света, стиже и занатско (крафт) пиво из малих радионица, којих је у Србији све више.

Подаци кажу да осам великих пивара у Србији учествује на нашем тржишту с 95 процената, док три регионалне пиваре покривају четири одсто. Остатак држе мале пиваре, које су све популарније, како у свету, тако и код нас, а које имају један одсто удела на нашем тржишту.

– Раде 44 мале локалне крафт пиваре, а две су прошле године имале више од милион евра извоза – каже секретар Удружење за прехрамбену индустрију у Привредној комори Србије Димитрије Ивановић.

Иако је пиварска индустрија протеклих година била у кризи јер су нестале бројне пиваре, та грана индустрије је, сматра Ивановић, ипак добар бизнис који је поново све више „у тренду”. Да је то случај, потврђује и чињеница да су недавно приватизоване БИП и Нишка пивара, од пре неколико дана и Ваљевска има нове власнике, док Јагодинска пивара тражи купца.


Извоз расте

Владимир Стојковић из пиваре „Догма”, једне од малих пивара које највише извозе, каже да је Србија у протеклих пет година постала једнака с регионом по питању извоза занатског пива.

– Када се саберу подаци свих „крафтера”, око 200.000 литара занатског пива отишло је у свет из Србије, а мој бренд у 17 земаља – наводи Стојковић.

Сматра да ће, као што је то случај и у свету, у једном тренутку велики индустријски произвођачи преузети неке од малих занатских пивара у Србији.


– Пиварство је добар бизнис и све више је у тренду. У једном тренутку је стагнирао, али су се онда појавиле мале крафт пиваре, које су промовисале пиво на другачији начин. Допринеле су да то буде домаћински бизнис, да се њиме баве читаве породице – каже Ивановић.

С тиме да занатско пиво осваја домаће потрошаче сагласан је и председник Удружења малих независних пивара Србије Дејан Смиљанић, који наводи да је само прошле године у Србији регистровано 16 малих пивара.

– У свету су мали пивари препознати као неко ко држави доноси бонус у производњи – каже Ивановић. – Ипак, пракса у свету је да се тим произвођачима акциза умањи 50 процената, док то у Србији није случај. Умањење акцизе могло би бити до лимита у производњи пива који одреди држава, а то би било добра стимулација за мале произвођаче.

Српске пиваре годишње произведу пет милиона хектолитара пива од чега у извоз оде петина те количине, а зарада је око 45 милиона долара.

Д. Мл.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести