Да би остварили право на неисплаћене зараде с обрачунатом каматом, бивши запослени треба да потражују новац од предузећа у којем је стечај покренут или окончан у последње најмање три године.
Председник „Солидарности” Данило Обрадовић подвлачи да се та акција не односи на раднике из неуспелих приватизовнаих предузећа који после стечаја нису намирили заостала примања.
– Треба да нам се јаве само некадашњи радници из фирми у којима није било власничке трансформације па су као државне или друштвене отишле у стечај – каже Обрадовић. – У општини Кула има чак пет таквих предузећа: Фабрика штофова, „Угоститељство” у Црвенки, „Јединство” у Крушчићу… у стечају су бар десет година, а око пет стотина радника има правоснажне судске пресуде и потражује око 150 милиона динара. У општинама Кикинда, Чока, Нова Црња, Нови Кнежевац око 700 радника чека на заостала примања, а међу њима су и радници из некадашње Индустрије меса „Чока”.
Обрадовић истиче да је до основања „Солидарности” дошло пошто су радници из Текстилне индустрије „Летекс” у Лесковцу наплатили потраживања од државе па је, следећи њихов пример, почело да ради Удружење бивших радника фабрика у стечају „Солидарност”.
Бивши запослени с подручја општина Нови Сад, Србобран, Жабаљ, Беочин, Сремски Карловци и Темерин могу предати документацију у Самостални синдикат у Новом Саду, радним данима, од 11 до 14 часова, до 27. децембра на пријавници Радничког дома „Светозар Марковић“, Булевар Михајла Пупина 24. По формираном предмету, документација ће бити послата на даљи поступак, а бивши запослени требаће да потпишу адвокатско пуномоћје јер ће их у поступку заступати адвокат.
Од папира потребне су: фотокопије правоснажних пресуда – уколико је потраживање утврђено путем суда, фотокопија решења Фонда солидарности – ако су остварили потраживања посредством тог фонда, потврда или фотокопија решења од надлежног суда – уколико су остварили новчана потраживања путем продаје имовине предузећа и лист утврђених потраживања, појединачни или збирни. Уз то, треба им и фотокопија личне карте, односно електронски очитана лична карта.
– Намеравамо да анимирано и некадашње раднике из државних и друштвених предузећа у стечају у општинама у целој Србији и када се на подручју једне општине за сваког појединца прикупи документација, упутићемо предмет Уставном суду Србије да би потврдио да су пресуде извршне и с том потврдом закуцаћемо на врата Владе Србије – наглашава Данило Обрадовић.
Председник Градског већа Савеза самосталних синдиката Новог Сада Владимир Гвозденовић каже да у Србији има око 100.000 радника који годинама чекају да добију неисплаћене зараде.
– Наша је рачуница да је дуг државе тим радницима око 400.000 евра – каже Гвозденовић. – Сви они имају правоснажене судске пресуде, с којима нису наплатили дугове. Намера је сада да се овде потроше сви правни лекови па уколико и онда не дође до исплате, да се помоћ тражи од Међународног суда за људска права у Стразбуру.
По његовим речима, у Новом Саду има више од 20 фирми чији радници нису наплатили заостале зараде, а стечаји су отворени од 2007.
– На списку су: „Елнос”, „Агровојводина”, „ДТД Канал”, „Хигијена”, „Семенарна НС-”, „Ковиљ ОЖ” , „Бразда компани”, „Геоплан”… и многа друга предузећа чији радници још чекају потраживања – наводи Гвозденовић.
З. Делић
