"Раст на Западном Балкану се повећао, првенствено као резултат бржег раста Србије, највеће економије у региону, и опоравка Северне Македоније", констатује ЕБРД у документу представљеном данас на Годишњем састанку те међународне финансијске институције у Сарајеву.
Даље се додаје да су у 2018. години Србија и Црна Гора биле најбржзе растуће економије у региону, које бележе снажан прилив инвестиција.
Петер Табак, главни регионални економиста ЕБРД-а за регион Западног Балкана, навео је у изјави за медије у Сарајеву да очекује да ће економски раст у земљама региона бити сличан као прошле године - а то је умерени раст узрокован мањим извозом у земље еврозоне.
Генерално, предвиђа се да ће регион Југоисточне Европе забележити раст од по 3,0 процента у 2019. и 2020. години.
Табак је навео да су ове прогнозе, ипак, под утицајем многих неизвесности.
"Прогнозе за глобалну економију и еврозону су недавно погоршане. Будући да земље Западног Балкана углавном извозе у ЕУ, па ће се смањени раст ЕУ одразити и на Западни Балкан. Други фактор ризика лежи у наставку и брзини структурних реформи. Бржа имплементација реформи резултира већим растом, а уколико су оне успорене или одложене то може резултирати споријим растом", објаснио је Табак.
У документу ЕБРД-а, у одељку посвећеном Србији, напомиње се да је после раста од само 2,0 одсто у 2017. години, српска привреда прошле године порасла за 4,3 одсто, као резултат даљег опоравка домаће тражње и снажног извоза.
"Већа домаћа тражња је, међутим, прерасла у брз, двоцифрен раст увоза, што је резултирало негативним доприносом нето извоза БДП-у. Дефицит текућег рачуна је остао релативно висок, изнад пет процената БДП-а, али је и даље у потпуности покривен нето приливом страних директних инвестиција, које су у 2018. години износиле преко 7,0 процената БДП-а", констатује се у извештају.
Даље се додаје да је већина страног капитала уложена у производњу, транспорт и логистику, финансијски сектор и грађевинарство.
ЕБРД, такође, наводи да је незапосленост наставила тренд смањења, мада је и даље висока, посебно код младих (30%), али и да је Србија наставила да надмашује циљеве у фискалном домену, тако да је 2018. другу годину заредом остварила буџетски суфицит од 0,6 одсто БДП-а.
"Јавни дуг је наставио да пада, чему је допринео и ревидирани раст БДП-а, тако да је на крају године он износио око 55 одсто БДП-а. Очекује се да ће раст у 2019. години успорити на 3,5 процената, и да ће убрзати на 3,8 одсто 2020. године. Главни покретачи раста - приватна потрошња, инвестиције и извоз - требало би да остану исти, неутралишући ефекте који потичу од повећања увоза".
Међу ризике који би ову пројекцију могли да оборе, ЕБРД је убројао могуће спорије спровођење реформи предвиђених новим програмом са ММФ-ом, брже од очекиваног успоравања екстерне тражње из еврозоне и наставак пада у рударству и производњи електричне енергије, као и негативне ефекте косовских такси од 100 процената.
За већину економија на Западном Балкану, ЕБРД је задржао прогнозе раста за ову и наредну годину, а умањио је једино пројекцију за БиХ за пола процента на 3,0 одсто, и за Црну Гору за 0,2 посто на 2,8 процената за ову и на 2,6 посто за идућу годину.
