Грађани и привреда дужни 20 милијарди евра

Грађани и привреда Србије су прошлу годину завршили с кредитним дуговањима банкама од 2.363,80 милијарди динара, што је негде око 20 милијарди евра.
dugovanja dug dugovi pixabay
Фото: Pixabay.com

То је 2,5 одсто више него концем 2017. Како је година почела, тако се и заршила: грађани су се задуживали више, а привреда мање. Раст по просеку су готово па погодили предузетници. А ево како то све изгледа у бројкама.

Велике компаније, односно правна лица, како их води Кредитни биро Удружења банка Србије, завршиле су годину уз дуг од 1.351,64 милијарду динара. То је 2,9 одсто мање него у 2017. Привредници и банке решавали су  НПЛ-ове, а и финансирање привреде је код нас ишло путем инвестирања и разних програма директно више него преко банкарских кредита. Заједно с падом кредита смањила се и доцња. Пре готово годину је била 11,1 одсто, а последњег дана 2018 – 6,9 процената.

2.800 евра дуг по становнику

Предузетници су ту 2017. завршили са задужењем од 48,48 милијарди динара, а прошлу уз дуговања од 49,62 милијарди и раст од 2,4 одсто. Они  мање касне и с измиривањем обавеза и доцња је с 11,2 одсто пала на 6,2.

962,52 милијарде динара дугују грађани банкама

Тај мршав скор поправили су грађани. Ту је лане раст био 11,2 одсто, а укупан дуг 962,52 милијарде динара. Већ по традицији, највише су расли готовински кредити – 22,2 одсто и 2018. смо завршили са сумом од 400,09 милијарди динара тих зајмова. Тек око четири милијарде беже им стамбени зајмови уз суму од 403,97 милијарди динара, али уз знатно скромнији раст од 5,6 одсто. Пад од 0,3 одсто бележе кредити за рефинансирање, са сумом од 84,96 милијарде динара. Најмања је сума задужења код потрошачких кредита – 11,84 милијарди динара уз 22 одсто смањења.

О томе је ли то много или мало међународни консултант др Александар Васиљевић каже:

– Ако узмемо да нас има седам милиона, задужење је 2.800 евра по глави становника – наводи он. – То није много, и не очекујем да се то у наредном периоду повећа. Мало је грађана који могу да се задуже на дуже стазе јер их много ради на одређено време или у сличном статусу. С обзиром на то да нам најаваљују нову кризу, биће добро да тај ниво задржимо у годинама које долазе.


Картице и минуси тежак дуг

Дуговања грађана по основу минуса на текућем рачуну, односно кредитних картица, занимљива су. Сума дозвољеног прекорачења је 5,08 милијарди динара. У доцњи је 235.617 рачуна, а у процентима то је девет одсто. Лане је у доцњи било 11,4 одсто. Код картица у 2018. било је 1.248.706 издатих кредитних картица. Њима је одобрено да искористе суму од 87,77 милијарди динара, али су потрошили само 33,91 милијарде, уз доцњу од 13,7 одсто, што је побољшање према 2017, када је то било 15,1 одсто.


Колико ће ограничење рока враћања стамбених кредита на осам година, које, по одлуци Народне банке Србије, важи од ове године, променити политику банака и интересовање за друге кредите сем готовинских, остаје да се види.

Као и обично, грађани су најажурнији код враћања кредита. Ту је доцња са 4,6 одсто пала на 3,1 у року од поменуте године. Банке очигледно добро процењују могућност на рок дужи од 60 дана. Ове године очекују се стабилан курс динара, ниска инфлација и не очекује се раст камата. Клијенти који се одлуче за задуживање не треба да очекују веће турбуленције. Односно банке не би требало да у некој знатнијој мери мењају кредитну политику коју су водиле прошле године. Колико ће то погодовати клијентима, остаје да се види.

Д. Вујошевић

EUR/RSD 117.4826
Најновије вести