Професор Београдске банкарске академије Зоран Грубишић додаје да се злато увек показивало као добар чувар вредности у "немирним" временима, поготово када траје економска криза и када је непредвидиво колико дубоке последице ће оставити на једну земљу.
Србија располаже са 31,26 тона злата што је у односу на исти период прошле увећање за 50 одсто док укупна вредност злата у девизним резервама Народне банке Србије тренутно износи 1,58 милијарди евра, кажу за Танјуг у Народној банци Србије (НБС).
Злато је најбоља сигурна лука или ако ништа друго, ''хеџинг'' инструмент, који штити од бројних ризика и доприноси значајној диверсификацији портфолија, односно укупној вредности активе, објашњава Грубишић.
Током ове године цена злата је у просеку износила око 1.627 долара по финој унци, а кретала се у распону од око 1.450 долара (средином марта) до 1.765 долара по унци (средином маја), што указује да је за само два месеца цена злата повећана за преко 20 одсто.
Народна банка Србије је почетком октобра 2019. на међународном тржишту купила девет тона злата највишег квалитета, док од 2005. године, злато није продавала.
Просечна цена по којој је у октобру прошле године купљено злато у иностранству износила је 1.503,16 долара по финој унци.
Према последњим подацима, злато учествује са око 11 одсто у укупним девизним резервама државе.
Додатним повећањем количине злата избегао се значајнији штетан утицај актелне пандемије корона вируса на финансијски систем и привреду наше земље, тзв. ефекат "црног лабуда", каже Грубишић.
Протеклих дана цена злата је била око 1.712 долара по унци, па рачуница показује да је раст цене "жутог метала" од око 14 одсто допринео и расту вредности девизних резерви наше земље.
Тиме смо још једном показали да размишљамо и делујемо проактивно, односно да се на време, у повољним и релативно мирним периодима припремамо за могућу надолазећу неизвесност, која се нажалост догодила ове године, кажу у НБС.
Од укупне количине злата, у трезору НБС се налази око 68 одсто, док се око 32 процената налази на рачунима НБС у иностранству.
Поред куповине на међународном тржишту, НБС редовно купује полуге злата из домаће производње од компаније Serbia Zijin Bor Copper.
НБС је у истом периоду претходне године располагала са укупно 20,81 тоном злата док су од тада резерве увећане за 10,45 тона злата, или за око 50 одсто.
Грубишић каже да је Србија пратила међународне трендове протеклих година и куповала злато као што су то углавном радиле поједине централне банке света, у Русији и Америци, на пример.
Златне резерве су према његовој оцени важне за сваког потенцијалног инвеститора јер улагачи по правили прво гледају макроекономску слику земље, стабилност, одрживост, и дугорочно вођење економске политике.
Показатељ стабилности је, мимо девизних резерви, ниске инфлације, стабилног курса, и укупна количина домаће валуте у оптицају, и број месеци увоза који се покрива девизним резервама, а код нас је реч о седам месеци, наводи Грубишић.
Злата има, каже Грубишић, и "умирујуће" дејство, а у случају да се унутар финансијских институција појави неповерење или дође до панике због нестабилности на домаћим и међународним тржиштима јер, служи као "муниција" за интервенцију.
На питање Танјуга, када би према његовом мишљењу могло да дође до потпуног опоравка домаћег и међународног тржишта, Грубишић објашњава да када се посматра актуелна ситуација на берзама и понашање великих играча у свету, делује да је опоравак тржишта у свету кренуо.
Међутим, додаје, питање "за милион долара" је да ли је тај опоравак привременог карактера, или ће се евентуално у неком другом таласу криза продубити.
Може да крене у један дуготрајан опоравак, а може да дође и до другог таласа кризе. У овом тренутку све је то игра неизвесности, сматра Грубишић.
Да ли ће се и када ситуација у свету вратити на ниво пре почетка пандемије, показаће време али истиче да је један од кључних "рецепата" за опоравак - изазвати оптимизам на тржишту.
То је кључна мера економске политике свих централних банака, каже он.
Тренутно се успорила циркулација новца на светском тржишту па зато централне банке у свету предузимају до сада незабележене мере, и чак попуштају строге регулативе које иначе служе за чување стабилности финансијског система.
Да би се опоравиле све економије и обезбедио стабилан излазак из кризе, неопходно је, сматра Грубишић, повећати потрошњу грађана и обезбедити инвестиције компанија.
