Јавним предузећима потребно корпоративно управљање

БЕОГРАД: Јавним предузећима у Србији непходно је корпоративно управљање и да надзор над њиховим финансијама буде дигитализован како би грађани и привреда били сигурни да од тих предузећа добијају квалитетну услугу - струју, воду, нове путеве и да се њихов новац користи за јавно добро.
kancelarija posao
Фото: pixabay.com

То је мисија друге фазе Пројекта "Реформа локалних финансија 2" (РЕЛОФ2) која пружа подршку за 33 локалне самоуправе у унапређењу управљања јавним финансијама и надзора над локалним јавним предузећима.

Државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић истиче да је стратешки циљ тог Министарства да се побољша корпоративно управљање, јер се његово увођење у јавним предузећима базира се на постављању професионалних органа управљања, праћењу, извештавању и резултатима.

Каже да га управо ти резултати највише и брину, јер смо ми "вешти да их кријемо, пакујемо, прекрајамо" и да стварност учинимо лепшом него што јесте.

Стевановић оцењује да ће увођење корпоративних принципа у наша јавна предузећа бити борба са "нашим менталитетом и свешћу".

"То ће бити најтежи део борбе, а све остало смо навикли да лакше урадимо када се с тим изборимо и да лакше спроведемо", рекао је Стевановић на конференцији "Корпоративно управљање и дигитализација надзора над јавним предузећима" у Београду.

Стевановић је истакао да је држава разумела проблем издвајања из буџета за јавна предузећа, те је, наводи, када је ушла у фискалну консолидацију и економске реформе направила документ са смерницама за рад 37 јавних предузећа.

Додаје да је ове године тај документ преточен у уредбу, чиме је оснажен његов утицај на рад предузећа.

Каже да када је садашња власт преузела одговорност над јавним предузећима, она су имала нето резултат негативан од 64 милијарде динара, а да су већ у следећој години по интервенцији у том сектору имали нето добит и да од тада до данас, наводи, нису више у минусу.

"Нека од тих предузећа су постала фискално неутрална или у већој мери фискално неутрална на наш буџет и јавне финансије", истакао је Стевановић.

Према његовим речима, увођење корпоративног управљања морају да схвате најпре јавна предузећа на локалном нивоу.

"Прво ви морате да прихватите и поделите ту одговорност са Владом Србије да од директора које ви постављате скупштинским одлукама тражите резултате и искорак напред, а ако тога нема, да их смењујете", подвукао је Стевановић.

Указао је да субвенционисање на локалу износи 0,8 одсто БДП-а, а да од тога чак 0,6 одсто одлази на јавна и комунална предузећа, међутим, истиче, немају сва предузећа завидне резултате.

Помоћница министра привреде Дубравка Дракулић наводи да је Законом о јавним предузећима из 2016. уведена обавеза да локална јавна предузећа достављају оснивачима извештаје о реализацији годишњег односно трогодишњег програма пословања, а да оснивач сачини информацију о степену усклађености онога што је планирано и остварено.

Дракулић наводи да је Министарству привреде у првој години увођења те новине, у периоду од 1. јануара до 30. јуна 2016. године, ту информацију доставило 55 јединица локалне самоуправе, а ове године за тај период 72 јединице локалне самоуправе.

"Видимо да се стање поправило, међутим, ми нећемо бити задовољни све док се све јединице локалне самоуправе не испуњавају своју обавезу", рекла је Дракулић.

Директорка пројекта РЕЛОФ2 Ана Јоловић истиче да је циљ да све предузећа буду укључена у пројекат и нови систем надзора у јавним предузећима, који ће, наводи, бити дигитализован.

Према њеним речима, тема надзора над јавним предузећима и увођење корпоративног управљања није тема јавног сектора, већ тема грађана и привреде.

Истакла је да привредници углавном као разлоге за боље пословање не наводе субвенције, већ оно што јавна предузећа обезбеђују, а то су да имају струју доброг напона, добар квалитет воде, канализацију...

"Уз подршку Швајцарске Владе и РЕЛОФ пројекта идемо у том правцу дигитализације и побољшања јавних предузећа са циљем да се пружи боља услуга грађанима и привреди", подвукла је Јоловић.

Заменица директора Швајцарске канцеларије за сарадњу у Србији Приска Депнериг истиче да је добра управа од кључног значаја за снажан локални развој, а квалитетно управљање јавним финансијама изгађује поверење грађанима да се њихов новац користи на прави нацин и за јавно добро.

Наводи да у првом пројекту РЕЛОФ, који је трајао од 2016-2019. године, влада Швајцарске подржала шест локалних самоуправа, а да је сада укључено више од 30.

Експерт "РЕЛОФ2" пројекта из Хрватске Дарко Типурић каже да су у тој земљи направили пројекте сертификације чланова надзорних одброра како би стручни људи могли да управљају јавним предузећима.

Истиче да се земље од Словеније до Грчке и даље суочавају са проблемима због великог утицаја политике која се, сматра, и даље меша у процесе постављања и надзирања.

Пројекат Реформа локалних финансија II у Србији обухвата 33 локалне самоуправе и три министарства, а подржава га Влада Швајцарске.

Општине и градови који учествују у пројекту су Трстеник, Врванин, Врњацка Бања, Алексинац, Сокобања, Ражањ, Бечеј, Жабаљ, Ада, Чока, Бач, Оџаци, Бачки Петровац, Богатић, Љубовија, Мали Зворник, Зрењанин, Житиште, Сечањ, Пирот, Димитровград, Бабушница, Крагујевац, Аранђеловац, Топола, Баточина, Књажевац, Параћин, Осечина, Лајковац, Сремска Митровица, Шид и Ужице.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести