БЕОГРАД: Сијалице и батерије спадају у опасан отпад, али у Србији није у потпуности решен систем њиховог организованог сакупљања па тако најчешће када на ред дође замена, тај отпад заврши у кантама за смеће и контејнерима и меша се са отпадом из домаћинства, упозоравају представници рециклажних фирми и Удружења рециклера Србије.
Истичу да сакупљачка мрежа није развијена јер нема подстицајних средстава за извоз батерија, а извоз кошта, што значи да онај ко сакупи батерије треба да мисли и о томе како ће да финансира извоз у ЕУ.
Са циљем да се унапреди систем управљања овим врстама отпада покренут је пројекат „Повећање стопе рециклаже батерија и сијалица у Републици Србији“ који реализују Немачка организација за међународну сарадњу-ГИЗ и компаније Божић и синови и Е-рециклажа у партнерству са Националном алијансом за локални економски развој (НАЛЕД) и Удружењем рециклера Србије.
Марија Пивневи из компаније Е-рециклажа рекла је ове недеље на панелу организованом у оквиру Миксер фестивала на коме је пројекат представљен да батерије добијају сакупљањем од физичких лица, од правних лица и сакупљача.
Велики број батерија се генерише из самог процеса третмана односно када у рециклажни центар стигну мали кућни апарати, играчке и слична роба.
„ С обзиром на то да у Србији нема постројења за третман батерије извозимо их на коначно збрињавање у Немачку. Када је у питању сакупљање батерија из домаћинстава поставља се питање ко ће то да плати. Не постоји сакупљачка мрежа, не постоји модел финансирања односно подстицајна средства“, рекла је Пивневи.
Такође је указала да је потребно да се пронађе модел финансирања за батерије које се прикупљају од грађана, а да је Е-рециклажа спремна да прошири сакупљачку мрежу односно постави контејнере за грађане, да ради на едукацији и подизању свести о ЕЕ отпаду.
Еколошка такса за батерије је урачуната у цену производа и плаћају је грађани приликом куповине, али ипак није решен проблем збрињавања ових производа кад постану отпад.
Када је реч о сијалицама, мало је другачија ситуација - за ову врсту отпада постоји рециклажа у Србији, али не постоји систем сакупљања.
Осим грађана, генератори отпадних сијалица су компаније и институције које имају велики број светлосних извора у својим објектима.
Директор компаније Божић и синови Никола Егић каже да у тој компанији могу да рециклирају и 10.000 сијалица што је на годишњем нивоу око 25 милиона сијалица.
Истиче да би проблем могао да се реши и тако да у Србији преузимамо отпад из окружења и Европе и то наплаћујемо, по истом принципу по којем извозимо у ЕУ отпад за који код нас нема постројења.
Генерална секретарка Удружења рециклера Србије Сузана Обрадовић истакла је важност партнерства за решавање проблема у области животне средине.
Пројекат “Повећање стопе рециклаже батерија и сијалица”, истиче, прави је пример како само заједничким снагама могу да се сагледају проблеми и дође до решења.
„Свакодневно се неко јавља нашем Удружењу питањем шта да ради са батеријама или сијалицама. Нисмо могли на прави начин да им помогнемо, јер систем за батерије не постоји, постоје само појединачне радње које самоиницијативно сакупљају батерије, и неколико места где грађани могу одложити сијалице. Рециклажни центар не може да дође до сваког грађанина за једну сијалицу или батерију јер није одрживо“, рекла је Обрадовић.
Она је напоменула да је Удружење рециклера Србије прво са Удружењем МЕНСА почело да ради на питањима рециклаже батерија и сијалица, и да су врло брзо пронашли партнере у ГИЗ-у и НАЛЕД-у, као и у рециклажним компанијама.
Верујем да ћемо даље у наставку пројекта у сарадњи са локалним самоуправама, јавним институцијама и Министарством заштите животне средине пронаћи адекватно системско решење за збрињавање батерија и сијалица и да ће врло брзо грађани имати на располагању локације за одлагање овог отпада, истакла је је Обрадовић.
