Истакао је да ће те мере подстаћи послодавце да врате на посао раднике које су отпустили претходних недеља.
Орбовић каже и да велику олакшицу, нарочито за већа предузећа, представља могућност да одложено плаћају порезе и доприносе.
– То свеукупно даје наду да ће се привреда након укидања ванредног стања вратити нормалним токовима – истиче Орбовић.
– Економске мере које Влада планира да спроведе због кризе изазиване коронавирусом су неопходне јер се односе на олакшавање функционисања привреде и, као такве, комплементарне су с мерама које су Влада и НБС донели претходних дана – каже професор Економског факултета у Београду Драган Ђуричин.
Економска пауза, каже он, трпи два шока, један са стране тражње и други са стране понуде, и зато је, наводи, важно да држава искористи своје резерве ликвидности које постоје на бази фискалног простора оствареног добрим пословањем у претходне две-три године, али и у први месец и по ове.
– Акценат је на олакшавању услова пословања, пре свега водећи рачуна о томе да је главни макроекономски стабилизатор у ситуацији овакве кризе очување радних места. Такође, мере имају и одређени стимулативни карактер, али мислим да ће мере стимулативног типа долазити тек када изађемо из кризе – наводи Ђуричин.
Пројекција Владе Србије је, каже, да ће криза с пандемијом директно трајати један квартал, а да ће после тога постојити слаби ехо-ефекти, који ће постепено слабити.
Он објашњава да ће значајна негативна стопа раста бити остварена у другом квараталу, а после тога би се привреда полако опорављала, да би ефекат кризе на крају године уз поменуте мере био око минус два стопе раста на оно што је претпостављено.
То значи, додаје, да ће буyетски дефицит бити повећан на девет одсто, с тим што ће уз индиректне мере подстицаја привреди кроз банкарске гаранције и кредите које ће давати Фонд за развој доћи до око 11 одсто.
По сценарију Владе, додаје, требало би у овим условима да изгубимо свега два процента планираног БДП-а.
Председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић рекао је, поводом пакета мера државне помоћи привреди, да је једна од најважнијих ствари то што је држава обезбедила довољну количину новца која гарантује да ће предузаћа моћи да наставе да функционишу.
– Најважнија мера тог антикризног програма је масивно упумпавање ликвидности и повратак поверења које мора да постоји на релацији држава– финансијски сектор – реални сектор, а што се чини преко гарантне шеме за кредите привреди – рекао је Влаховић.
Програм мера за опоравак српске првиреде је оптимум онога што је држава могла да понуди у овом тренутку, каже председник српског пословног клуба „Привредник” Зоран Дракулић, али указује да би мере требало што пре применити, јер су многа предузећа већ у тешком положају.
Дракулић сматра да ће најзначајнија помоћ бити најављена исплата три минималне месечне зараде малим и средњим предузећима, али и да ће можда бити касно ако се за то буде чекала половина маја.
„Такође, одлагање пореза је добро и сви ће то искористити, да би после 24 месеца платили и тиме релативно побољшали своју ликвидност”, рекао је Дракулић за Тануг.
Д. Млађеновић
