Говорећи на Одбору за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, Табаковић је истакла да овај буџет оставља довољно простора за свођење на најмању могућу меру ефеката који могу да проистекну из неповољнијег тока пандемије од очекиваног.
"Истовремено, сматрамо да фискални план за наредну годину доприноси убрзању привредног раста, повећању инвестиција и конкурентности, као и расту запослености и стандарда становништва", рекла је Табаковић.
Истакла је да макроекономски оквир на основу којег је урађен фискални план за наредну годину НБС сматра реалним, у мери у којој је то, наводи, могуће, а имајући у виду ризике који већ дуже време долазе из међународног окружења.
Табаковић је додала да су пројекције и коришћене претпоставке исте или врло блиске пројекцијама и претпоставкама Народне банке Србије.
Истиче да је реални раст бруто домаћег производа у 2022. пројектован на нивоу од 4,5 одсто, што је, додаје, у складу с пројекцијама НБС.
"Народна банка Србије оцењује да ће реални раст бруто домаћег производа следеће године бити у распону од четири до пет одсто, уз централну пројекцију која износи 4,5 одсто. Посматрано с расходне стране, процењујемо да ће раст бити вођен фиксним инвестицијама и финалном потрошњом", рекла је Табаковић.
НБС, додаје, оцењује и да се предложеним мерама на адекватан начин користи фискални простор и обезбеђује одговарајући баланс између развојне и социјалне компоненте буџета.
Посматрано из угла извора и одрживости привредног раста, НБС, додаје, оцењује да су мере одмерене тако да доприносе постепеном смањењу дефицита и дуга државе, уз очување високог нивоа капиталних инвестиција.
"Осим што свакако подржавамо смањење фискалног дефицита на три одсто бруто домаћег производа и јавног дуга на ниво испод 57 одсто бруто домаћег производа, сматрамо да је поново примењен принцип конзервативности у планирању пореских и непореских прихода, што је са становишта централне банке увек пожељно", рекла је Табаковић.
НБС, додаје, изузетно позитивним оцењује и то што је планиран даљи раст стандарда становништва, уз уважавање принципа раста на одрживим основама.
"Повећање плата у јавном сектору и пензија биће значајно, али ће виши раст номиналног бруто домаћег производа омогућити смањење њиховог учешћа у њему и тиме отворити додатни простор за раст инвестиција", навела је Табаковић.
Позитивно, каже, НБС оцењује и развојну компоненту буџета, што потврђује планирани износ капиталних расхода од преко 405 милијарди динара.
"С капиталним расходима и на осталим нивоима државе, на нивоу опште државе они ће поново премашити ниво од седам одсто бруто домаћег производа. Морам да констатујем да ниво капиталних расхода опште државе од преко седам одсто БДП-а тренутно има ретко која земља у региону средње и југоисточне Европе", рекла је Табаковић.
Истиче да такав ниво државних инвестиција јача перспективе Србије, а ниво укупних фиксних инвестиција следеће године подиже на око 25 одсто бруто домаћег производа, а у наредним годинама и на ниво од око 26 одсто бруто домаћег производа.
Говорећи о инфлацији, Табаковић је навела да је НБС од октобра престали с недељним организовањем аукција репо куповине хартија од вредности путем којих је банкама обезбеђивала динарску ликвидност на рок од три месеца по повољним условима.
"Од почетка октобра просечну пондерисану репо стопу смо повећали за 19 базних поена - на 0,3 одсто, уз повећање износа вишкова ликвидности које повлачимо путем репо аукција. Тиме је наша реакција у смеру заоштравања монетарне политике постепена и пажљиво одмерена, како би се утицало на инфлаторне притиске, а истовремено се чували повољни услови финансирања за привреду, грађане и државу", указала је Табаковић.
Иако, каже, актуелно кретање инфлације оцењују као привремено, јасно је да не осећају инфлацију сви пођеднако.
Истиче да с обзиром на то да је инфлација вођена растом цена хране и енергената, за човека који на основне животне потребе троши већи део свог дохотка - инфлација је већа, и због тога, додаје, држава мора да размишља и о механизму робних резерви, као и о акцизној политици.
Истовремено, додаје, стабилан девизни курс динара према евру остаје важан фактор стабилности базне инфлације, која је, каже, очувана на нивоу нешто изнад два одсто.
Табаковић је закључила да српска економија расте, да се инвестициони циклус наставља, да запосленост и плате у приватном сектору настављају да расту, као и да је девизни курс динара према евру стабилан.
"Девизне резерве, које су један од најважнијих стубова садашње и будуће стабилности, износе 16,3 милијарде евра, а Народна банка Србије је, закључно са октобром, нето купила готово милијарду евра на девизном тржишту како бисмо спречили прекомерно јачање динара", рекла је Табаковић.
Истиче и да се прилив страних инвестиција приближава рекордној 2019. години.
