На симпозијуму "Неједнакост у Србији" у САНУ, Алтипармаков је навео да је Србија годинама у негативном друштву земаља са највећом неједнакости у читавој Европи.
Алтипармаков је рекао да Словачка и Србија имају сличан порески систем и навео да би се, када бисмо применили словачки порески система, који у односу на наш има дупло већи неопорезиви цензус, неједнакост у Србији смањила за 1,3 процентна поена.
Рекао је да је кључни кривац за јаз неједнакости између Србије и Словачке неједнакост тржишног дохотка, а не пореска и социјална политика.
Економиста Гордана Матковић каже да је у Србији неједнакост веома висока у односу на земље ЕУ и да је, према европској анкети о приходима и условима живота (СИЛК) из 2018, само у Литванији и Бугарској већа него код нас.
Навела је да међу 10 одсто најсиромашнијих у нашој земљи, 35 одсто домаћинстава нема никаква приход.
Матковић је рекла да у суштини 40 одсто међу најсиромашнијима у Србији немају доходак или је он негативан, али и навела да је значај дохотка у натури у Србији највећи за сиромашније.
Позивајући се на податке из 2017. године анализе СИЛК, Матковић каже да појединац у Србији који је међу 10 одсто најсиромашнијих месечно располаже са свега 2.700 динара, а трочлана породица са само 4.700 динара.
Она је, међутим, навела, да се поставља питање да ли су реално сагледани најнижи дохоци у различитим земљама које користе европску анкету СИЛК.
Професор Економског факултета Милојко Арсић каже да се неједнакост значајно смањује што је већи ниво јавних расхода, односно улагања у образовање и здравство.
Он је рекао да је поузданост мерења података о неједнакости проблематична, нарочито у мање развијеним земљама.
Скуп у САНУ су отворили предсеник Фискалног савета Павле Петровић и председник САНУ Владимир Костић.
