- За разлику од тржишта непокретности у већем броју европских земаља, где је под утицајем, пре свега, раста каматних стопа дошло до знатног успоравања раста или чак пада – како цена тако и обима трансакција, ниво цена непокретности у Србији у протеклој години бележи снажан раст. Број остварених трансакција на нивоу целе земље је, такође, и даље у порасту, али слабијем него у претходним годинама – наведено је у извешају Републичког геодетског завода.
Вредност трансакција у појединим сегментима тржишта по врстама непокретности у 2022. години у односу на 2021. повећао се за 26 посто када су у питању станови, 56 посто гаражни простори, тржиште пословних простора порасло је за 28 посто, грађевинског земљишта за 23 посто, док је вредност прометованих кућа забележила повећање од 11 посто.
Најскупље некретнине су у „Београду на води”, где је постигнута цена од 10.400 евра по квадратном метру, а најскупљи стан површине 383 метра квадратна плаћен је 2.469.888 евра, у истом комплексу.
Употреба кредита за финансирање куповине непокретности у 2022. години је смањена за два одсто у односу на претходни период. У 2022. години 11 посто свих непокретности у Републици Србији купљено је уз учешће кредита, наспрам 13 проценат у 2021. години. Посредством кредита најчешће су куповани станови, 26 посто, с тим што је то за пет одсто мање у односу на 2021 годину.
Квадрат староградње у Новом Саду ближи се новоградњи, па је најскупљи квадрат старије некретнине достигао 3.300, док је у новогорадњи плаћен 3.512 евра.
Истраживање показује да је и просечне цена староградње и новоградње у читавој држави поскупела. Тако је просечна цена квадрата стана у староградњи за подручје Србије у 2022. години 1.325 евра, што је за 20 одсто више у односу на 2021. годину. Просечна цена стана у новоградњи у Србији је 1.688 евра, што је за 16 посто више у односу на прошлу годину. У Србији се купци најчешће одлучују за двособне станове.
Инђија и даље предњачи по броју продатих викендица, као што је то био случај и претходних година. Прошле године продато је 130 викендица, а најскупља је коштала 130.000 евра. Нови Сад, опет, предњачи по ценама па је овде прометована викендица за вртоглавих 410.000 евра, док је најјефитнија коштла 5.000.
Гледано на нивоу општина, највећи број купопродаја гаражног простора је на подручју општина Нови Сад – 2.871, Савски венац – 1.895, Нови Београд – 1.881, Звездара – 1.206, Вождовац – 1.076, Палилула (Београд) – 758, Врачар – 668, Крагујевац - 599... Цене гаражних места кретале су се од минималних 300 евра у Обреновцу до 58.400 евра на Савском венцу, на локацији Београд на води. У Новом Саду цена гаража је била од 1.000 до 30.000 евра.
Највише прометованих пословних простора је у Новом Саду и тај број је 492, док је Нови Београд на другом месту са 254 прометоване ове врсте непокретности, потом иде Чајетина са 197, па Ниш са 121 и тако даље.
Када се посматра читава Србија, регистровано је 3.534 купопродаје пословних простора.
С. Аничић Илић
