По речима директора Агенције за реституцију Страхиње Секулића, укупан износ процењене имовине за обештећење је 13.685.522.511 евра.
Он указује да се у наредне две до три године очекује окончање поступака којима се враћа одузета имовина у натуралном облику и да се окончање процеса реституције може очекивати у наредних пет, шест година.
Да би се сачувала макроекономска стабилност Републике Србије износ од две милијарде евра је опредељен за обештећење - каже Секулић. Износ обештећења утврђује се у еврима тако што се основица обештећења помножи с коефицијентом који се стави у однос две милијарде евра и износ укупног збира свих основица обештећења.
Међутим, још увек није утврђен коефицијент по ком ће бити обрачуната вредност одузете имовине за коју ће држава дати новчано обештећење, а Секулић истиче да би у наредном периоду тај коефицијент требало да буде утврђен.
- Влада Србије, на предлог Министарства финансија, утврђује износ коефицијента, као и основне елементе обвезница, услове дистрибуције и наплате - каже Секулић.
Исплату аконтације обештећења, након измена Закона о враћању одузете имовине, када је рок померен, грађани би могли да очекују наредне године, а Секулић указује да тај рок не би треабало да се мења, односно да се очекује да ће тај рок бити и испоштован.
- Предвиђено је да у току ове године почне да се исплаћује аконтација од 10 одсто од утврђеног износа за обештећење одузете имовине, а годину дана касније и очекује се и емитовање обвезница - истиче Секулић.
Када је реч о досада враћеним објектима (без црквене реституције), доминирају пословни простори јер их је враћено 4.833. Након тога следе станови - 1.053, а враћено је и 1.155 зграда. У Војводини је највише објеката враћено у Новом Саду – 487, од којих је 397 пословног простора, 56 станова и 34 зграда. У Суботици је враћено 186 објеката - 163 пословног простора, осам станова и 15 зграда, док је у Панчеву враћено 129 објеката од којих је 113 пословног простора, шест станова и 10 зграда. У Зрењанину је враћено 116 објеката - 68 пословног простора, 19 станова и 29 зграда, а у Сомбору – 67 објеката од којих 49 пословних простора, пет станова и 13 зграда. До сада је на територији Србије враћено 479 хектара, 43 ара и 48 квадратних метара неизграђеног градског грађевинског земљишта, 5.852 хектара, 63 ара и 0,6 квадратних метара шумског земљишта и 67.583 хектара, 51 ар 11 квадратних метара (без црквене реституције). Када је реч о Војводини највише градског грађевинског земљишта враћено је у Панчеву - 79 хектара, 0,4 ара и 68 квадратних метара, Иригу -10 хектара, 80 ари и 15 квадратних метара, те Старој Пазови - шест хектара, 30 ари и 90 квадратних метара. У Новом Саду је враћено четири хектара, 16 ари и 62 квадратна метра, Инђији - пет хектара, 81 ар и 70 квадратних метара, а у Суботици еј враћен један хектар, 34 ара и 92 квадратна метра.
Највише пољопривредног земљишта у Војводини враћено је у Бачкој Тополи 7.691 хектара, а потом у Бечеју - 5.509 хектара, Кикинди 5.223 хектара, Сомбору 3.643 хектара, Србобрану 3.483 хектара, Зрењанину 2.946 хектара и Новом Саду 2.526 хектара. Највише шума и шумског земљишта враћено ЈЕ у Бачкој Паланци - 43 хектара, 43 ара и 39 квадратних метара, Чоки - 20 хектара, 59 ари и 30 квадратних метара, Суботици - 12 хектара, 33 ара и 47 квадратних метара, Новом Саду - девет хектара, 16 ари и 32 квадратна метра и Панчеву - седам хектара, 78 ари и 64 квадратних метара.
Д. Млађеновић
