Опоравак је првенствено последица оживљавања извоза током прве половине године, уз опоравак активности у зони евра, и брзог раста цена робе, као и јачања домаће тражње услед вакцинације и подстицајних мера, наводи се у данас објављеном најновијем издању Економског извештаја Светске банке за регион ЕЦА.
Овај међунаодни кредитор очекује да ће привредни раст на Западном Балкану у 2021. години достићи 5,9 одсто, што је највиша стопа у читавом региону ЕЦА, услед снажних извозних резултата, након чега се у 2022. години предвиђа успоравање раста на 4,1 одсто, како допринос спољне тражње расту буде слабио.
У извештају се наводи да подстицај извоза привредном расту можда већ губи замах због даљег ширења заразнијих сојева ковида-19, како на глобалном нивоу, тако и у овом делу света, што је већ успорило опоравак домаће тражње у читавом региону, саопштно је из Канцеларије Светске банке у Београду.
Предвиђа се да ће у 2022. стопа раста у региону ЕЦА успорити на 3,4 одсто са стабилизацијом екстерне и домаће тражње и укидањем подстицајних мера уведених због пандемије.
Перспективе су и даље изузетно неизвесне, узимајући у обзир наставак пандемије, а нарочито имајући у виду неравномеран приступ вакцинама и оклевање дела становништва да прихвате имунизацију.
Опоравак у региону прати значајно убрзање инфлације, као и осетљивост на финансијске шокове који би могли да буду изазвани изненадним погоршањем услова екстерног финансирања или значајним растом политичке неизвесности и геополитишких тензија.
„Пандемија и даље пресудно утиче на економске перспективе Европе и Централне Азије. Међутим, уз раст стопа вакцинације широм региона, креатори политика сада могу да се усредсреде на остварење инклузивног, отпорног и одрживог опоравка након пандемије. Обезбеђивање конкурентног пословног окружења које подстиче предузетнштво и динамичну активност приватног сектора битно је за дугорочан раст“, каже Ана Бјерде, потпредседница Светске банке за регион ЕЦА, наводи се у саопштењу.
Према налазима посебне анализе, под насловом „Конкуренција и опоравак предузећа након ковида-19“, спроведене на основу података из Анкета Светске банке са привредним субјектима и Анкета „Пулс привреде“, пандемија је оставила дубок и различит утицај на предузећа.
Бројне државе увеле су свеобухватне пакете подстицаја ради што бржег отклањања
економских последица кризе. Иако се домашај државних мера значајно разликовао од земље до земље, у просеку је по 50 одсто предузећа навело да су добила неку врсту државне помоћи као одговор на економске ефекте кризе.
Генерално, налази анкета указују да је вероватније било да ће мање продуктивна предузећа добити државну помоћ, као и да ће веће фирме добити подршку у виду одлагања плаћања обавеза и пореских олакшица, док је утврђено да су мере подршке одобраване компанијама без обзира на степен њихове иновативности у периоду пре кризе.
Како економије региона буду улазиле у фазу економског опоравка, биће важно да креатори политика у свим земљама постепено укидају широке мере подршке чим се за то стекну услови и усредсреде се на стварање конкурентног пословног окружења које је кључ снажног опоравка, отпорности на будуће кризе и одрживог, дугорочног привредног раста.
Већина земаља ЕЦА могу да унапреде и институционални оквир и примену закона потребних за снажно конкурентно окружење, уз реформу јавних политика у циљу унапређења стечајног поступка и начина решавања спорова, поједностављења уласка нових фирми на тржиште и повећања капацитета финансијског сектора да кредитира пословни сектор, наводи се у саопштењу.
