Трошкови су све већи, новчаници све празнији и грађани и привреда суочени су великим проблемима. Инфлација је у готово свим европским земљама двоцифрена или на тој граници, а државе троше милијарде евра за пакете помоћи како би се помогло грађанима и превазишла садашња ситуација.
Међутим, има и оних који су од раста цена енергената профитирали, па су се земље чланице Европске уније договориле да уведу порез на екстрапрофит енергетским компанијама. Усвојен је пакет мера за ублажавање енергетске кризе, укључујући таксе на неочекивани, екстрапрофит компанија за фосилна горива, односно оних које се баве производњом или рафинацијом сирове нафте, природног гаса, угља и из сектора нафтних деривата. Циљ је да се прикупи 140 милијарди долара за помоћ грађанима и предузећима погођеним кризом.
Постигнута је и сагласност и о увођењу лимита од 180 евра по мегаватсату, коју на тржишту могу да остваре произвођачи и посредници, односно произвођачи струје из обновљивих извора, нуклеарне енергије и лигнита и који имају ниже трошкове производње. Ти оператери јефтинијих електрана су без пораста трошкова производње, остварили изузетан профит због тога што је поскупљење гаса и каменог угља, који су важни за формирање цене струје, знатно утицали на раст цене струје.
Увођење пореза на екстрапрофит за енергетске фирме и коришћење тих средства за подршку најугроженијима, подржао је и генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш. Он је указао да је укупни профит највећих енергетских компанија у првом кварталу ове године био близу 100 милијарди долара и да су такви профити нафтних компанија неприхватљиви јер су људи широм света суочени са финансијском пропашћу.
Могућност да се то деси и у Србији најавио је председник Србије Александар Вучић, који је рекао да се размишља о увођењу пореза на екстрапрофит за оне који су у претходних годину дана зарађивали огроман профит на обновљивим изворима енергије. Он је указао да се морају повећати обновљиви извори енергије и додао да се о томе разговара и са Сједињеним Америчким Државама, Норвешком, Великом Британијом, арапским земљама... Указујући да је то за Србију веома значајно, он је нагласио „да се мора обезбедити да та струја остане у Србији, а не да ми дамо неком наш ресурс, ветар, а он лепо зарађује и извози ту струју, иако је ветар наш„.
За сада се још не зна којим би се компанијама могао наплатити порез на екстрапрофит - да ли онима које већ сад производе струју из обновљивих извора енергије или онима које то тек планирају. Не зна се ни колики би порез могао да буде, а ни колико би се новца од њега слило у државни buyet.
По речима економисте Саше Ђоговића, порез на екстра профит би у Србији могао да се наплати компанијама који за производњу струје користе обновљиве изворе, као и Нафтној индустрији Србији.
По речима председника Савеза самосталних синдиката Војводине Горана Милића, уколико су неке компаније на тржишту Србије, у садашњој ситуацији, оствариле екстрапрофит, било да су у питању енергенти или неки други производи и робе, у сваком случају би требале да плате порез на тај доходак, а да се новац који би се по том основу слио у buyet усмери ка најугореженијим грађанима.
- Сви смо сведоци да се користи свака прилика да кад дође до неких несташица или кад се најави могућност да нечега неће бити, цене оду навише, чак и кад нема реалног разлога ни објашњења за то, а поскупљења су аутоматска и често драстична - каже Милић. - Истовремено, сведоци смо и тога да се када су промене у другом правцу цене не снижавају и мислим да би држава таквим појавама требало да стане на пут, без обзира о којим се производима ради.
- Због руске инвазије на Украјину дошло до поремећаја на глобалном тржишту енергије и то је резултирало веома високим ценама енергента и поједине компаније су забележиле високе стопе профита - каже Ђоговић. - Новац који би се на основу тог пореза слио у buyet требало би да се потроши за помоћ грађанима, социјално угороженима, незапосленима...
Управо то планирано је у Немачкој у којој је, како би се помогло грађанима да се боље носе са растућим трошковима енергената и инфлацијом, договорен нови пакет помоћи вредан 65 милијарди евра. Немачки канцелар Олаф Шолц је најавио да се нада да ће опорезивање високих профита енергетских компанија помоћи да се финансира тај програм и тако обезбеде средства „да се растерете грађани и обезбеди основно снабдевање електричном енергијом по нижим ценама“.
Д. Млађеновић
