Онлајн пазар „мачке у џаку” на властиту одговорност

Иако се већ неколико година у Србији може куповати преко интернета/онлајн, на такав начин куповине не одлучује се превише грађана.
Onlajn kupovina Foto: Dnevnik.rs/ilustracija
Фото: Dnevnik.rs

Ипак, процењује се, на основу истраживања из прошле године, да преко интернета у Србији купује око 35 одсто грађана, али је тај проценат и више него упола нижи од оног у земљама Европске уније, где се на такав начин куповине одлучује и више од 80 процената грађана. Ипак, то је много више него 2013. године, када је преко интернета у Србији куповало свега неколико процената грађана, али је и проценат корисника интернета који никада нису куповали ни наручивали робу и услуге путем интернета био изнад 57 одсто

Сајтова за куповину преко интернета има много, понуда је велика и разнолика па се може купити практично све, али је, као и увек, потребно водити рачуна о томе од кога се купује и какви су услови куповине. По речима правног саветника у Удружењу потрошача Војводине Марка Драгића, жалбе потрошача који купују преко интернета углавном се односе на гардеробу и обућу, али има приговора и на квалитет техничке робе, а то негативно утиче на продају преко интернета. Он указује на то да су потрошачи заштићенији ако купују од регисторавних продаваца, док је куповина преко друштвених мрежа много несигурнија. 

35 одсто грађана Србије купује преко  интернета

„Они који се одлуче на куповину преко интернета треба да знају да, приликом евентуалних жалби и приговора потрошача, Закон о заштити потрошача подразумева заштиту искључиво уколико се купује од правних лица, односно компанија, фирми, које су редовно и уредно пријављене за обављање те делатности“, каже Драгић.“У случају да се нешто купује од физичких лица – а реч је о најчешће о куповини преко друштвених мрежа – такву заштиту немогуће је остварити.“

По његовим речима, ових дана је у Удружење пристигло неколико жалби и приговора потрошача, који су преко интернета купили гардеробу која није одговарала оној која је поручена.

„У том случају, Закон о заштити потрошача не штити потрошача јер је производ купљен од физичког лица. Продавци тада углавном одбијају да врате новац или замене производ, уз образлоижење да је оно што је купљено – купљено у виђеном стању. То се сматра преваром потрошача, а они могу такве случајеве пријавити надлежнима“, каже Драгић.

57 одсто корисника  интернета никада није  куповало онлајн

С друге стране, указује он, много је мање приговора када се преко интернета купује од правних лица.„Приговора има, али много мањ,е и по правилу се решавају у корист потрошача. Наиме, продавци су спремни да изађу у сусрет купцима уколико им одређени производ не одговара, да га замене и доставе нов“, каже Драгић.

Напомињући да се куповина преко интернета сматра куповином ван пословних просторија, Драгић каже да потрошач има право да одустане од уговора 14 дана после куповине.„Приликом преуизимања производа, доставља се и формулар који купцу омогућава да одустане од куповине. Уколико то жели, попуњава фирмулар и упућује га продавцу, уз производ чијим квалитетом није задовољан“, објашњава Драгић.


Најчешће се продају авионске карте

Купци у Србији, посебно они мало старији, нису превише загрејани за куповину преко интернета јер више воле да то улине директно, да виде и опипају производ. У Србији се путем интернета најчешће плаћају авионске карте и телекомуникационе услуге, а Е-комерц сервиси користе се и за куповину у онлајн продавницама, те плаћање рачуна и услуга, а спремнији су да купују од домаћих онлајн продавница у односу на стране.


Осим гардеробе и обуће, који се најчешће продају преко интернета, на тај начин се продаје и техничке роба и ту се, указује Драгић, купци/потрошачи често суочавају с нешто другачијим проблемима.

„Приликом испоруке робе, достављач / курирска служба најчешће производ доставља до врата и инсистира да купац, без увида у достављено, потпише да је производ испоручен исправан и без оштећења. На тај начин су, уколико се деси да је производ оштећен, заштићени и достављач и продавац, док потрошач веома тешко може да оствари право на повраћај новца или замену робе“, каже Драгић.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.5492
Најновије вести