Те погодности су се пре свега огледале у добро опремљеним и уређеним индустријским зонама, у којима су нађени сви услови потребни за отпочињање послова.
Међутим, више од две инвестиције годишње привуче тек свака осма општина у Србији, док мање развијене средине чак уопште не препознају потенцијале као прилику да надоместе мањак улагања. Решење за боље резултате, оценио је недавно НАЛЕД, требало би тражити у јачању улоге канцеларија за економски развој јер саме општине морају учинити све да би инвеститори дошли управо код њих.
НАЛЕД је, у сарадњи с Развојном агенцијом Србије, сповео истраживање у циљу израде препорука за јачање капацитета и креирање мера за подстицање локалног развоја, уверен у то да све мора почети од самих општина, односно да долазак инвеститора, како страних, тако и домаћих, зависи од њихове спретности и спремности. По подацима из тог истраживања, Канцеларију за локални економски развој има чак 88 одсто општина и градова у Србији, али многе од њих немају довољно високу позицију и аутономију у администрацији, као ни одговарајућу улогу јер се значајно више баве припремом донаторских пројеката него бригом о привреди и улагањима.
Уз то, навео је НАЛЕД, локалне влвасти недовољно комуницирају с приватним сектором, без којег нема бржег привредног развоја нити већег запошљавања локалног становништва. Приведни савет, показало је истраживање, има само половина општина и тек свака четврта анкетира привреду да би сазнала њене потребе. То је посебно уочљив проблем на примеру увођења висине локалних такси, где 61 одсто општина није о том питању консултовала привреду или не зна да ли је то учињено.
Председник Извршног одбора НАЛЕД-а Дејан Ђокић објашњава да сви који почињу бизнис, свој први контакт с државом заправо остварују преко општине.
– Зато су нам потребне стручне службе које ће бити наш контакт с државом и неко ко нам помаже да нађемо радну снагу или проширимо пословање – истакао је Ђокић. – НАЛЕД даје конкретне предлоге како оснажити та општинска одељења. Локалним самоуправа препоручујемо да ојачају позицију канцеларија за локални економски развој као службе за бригу о привреди, повере им израду и спровођење стратегије развоја и кооординирање привредним саветом, као и да их укуључе у доношење стратешких одлука и обезбеде обуку запосленима.
НАЛЕД сматра да би сама држава могла помоћи успостављањем националне етно-галерије у Београду у којој би пласирала рукотворине свих удружења из српских општина кроз државни протокол, као и подстицајима за покретање задруга и самозапоштавање жена кроз производе рукотворина. Политику подршке држава би требало да заокружи, оцењује НАЛЕД, доношењем закона о занатству и формирањем занатске коморе Србије.
Развоју канцеларија за локални економски развој, додаје, може помоћи и сама држава кроз поверавање надлежности у домену доделе подстицаја, просторног планирања и образовања, а важан сигнал општинама послало би и именовање државног секретара за локални економски развој у оквиру Министарства привреде, као и покретање националног индекса конкурентности градова и општина.
Истраживање је показало да постоји велики неискоришћени потенцијал у културном наслеђу и вештинама незапослених жена које познају традиционалне технике израде рукотворина. У Србији делује више од 500 занатских удружења, којима недостаје системска подршка да би постала центри економске активности на локалу. НАЛЕД наводи податак да је израда традиционалних производа други највећи приход пољопривредних газдинстава у Европској унији, док је код нас више од половине жена у руралним крајевима формално незапослено и 60 одсто њих нема право на пензију.
Љ. Малешевић
