Он је у изјави за Танјуг рекао да Вашингтонски споразум умногоме зависи од политичких дешавања, и подсетио да је крај 2020. био обележен изборима у Америци, а почетак ове године изборима на Косову и Метохији, што је успорило активности на реализацији споразума.
"Драго нам је да добијамо уверавања из Вашинготна, из ДФЦ-а да њихова регионална канцеларија у Београду остаје, иако су људи који се баве Балканом промењени после избора. Друго су избори на Косову, где је у току завршавање изборног процеса и формирање владе, и од тога зависи динамика спровођења споразума", рекао је Ђурђевић.
Он је налгасио да је нашој страни веома важно то што су компаније из уже Србије и са КиМ изразиле заинтересованост за сарадњу у одређеним областима.
"То је пре свега енергетика и наравно успостављање комуникација, односно инфраструктуре, што се неће десити преко ноћи, али заинтересованост и састанци две стране доводе до нормализације односа", рекао је саветним председника ПКС-а.
Оценио је да је важно и то што је на састанцима заједничког тима двеју комора утврђена заинтересованост косовске стране за формирање Мини Шенгена, јер би то помогло решавања већег броја актуелних проблема у пословању компанија.
"Постоје и даље питање декларисање производа, односно како неке компаније могу да декларишу своје производе, да их ставе у промет без проблема. Питање ветеринарских цертификата у области меса и млека, јер сада не могу да иду легално на Косово. Поставља се питање сарадње надлежних органа који терба да контролишу квалите хране, што је све веома битно за трговинску размену", навео је Ђурђевић.
Додао је како у ПКС-у очекују да ће нова Бајденова администрација подстаћи остварење Вашингтонског споразума.
Ђурђевић је истакао да су неки пројекти попут аутопута НИш-Мердаре започети још током преговора Београда и Приштине покровитељством ЕУ, али да има и других послова од интереса за обе стране.
"Постоје још неке ствари као што је сарадња на заједничком управљању језером Газиводе и производњом електричне енергије, што би по нама пресдстављало додатни замајац проналажењу пројеката који спајају. По нама, није идеја да се подели језеро, него да се језеро Газиоводе и хидроелектрана искористе као пројекат који би две стране заједнички водиле, дакле управљање ресурсима као што је језеро, река Ибар и енергетски и еколошки пројекти у вези с њима", нагласио је саветник Марка Чадежа.
Приметио је да су избори у Америци и на Косову све те послове успорили, уз наду да ће у наредних месец дана бити јаснијих ставова и рокова за наставак заједничког рада.
"Мислим на формирање владе на Косову. Ми смо видели да приоритет нове владе, уколико је буде Курти водио није дијалог, али јесте економски развој, а економски развој на западном Балкану јесте систем спојених судова. Шест економија западног Балкана ако желе неки већи развој морају да сарађују и створе оквир у виду заједничког тржишта ако је то могуће, а то значи међусобнои издавање сертификата, декларација, акредитација, међусобно поверење у пословању, то значи мала ЕУ", сматра Ђурђевић.
Додао је да то може да створи бољитак грађанима Србије а још више Косова чија економија је мала, и чији пут ка Европи води преко Србије.
"Постоји заједничких контакати и односи још из Југославије, и у последње две година како наше две коморе интензивно раде. Можда тај дијалог који није приоритет Куртију, кроз економску сарадњу постане приоритет, јер се то намеће као нужна ствар да би се обезбедио развој Косова", изјавио је Ђурђевић.
Прецизирао је да постоје привредници заинтересовани за сарадњу у областима енергетике, пољопривреде, ИТ-ја и грађевинарства, а заједнички је интерес да пруга што пре проради, какоби транспорт робе појефтинио.
"Ресурси постоје, воља постоји на нивоима где људи хоће да се разумеју, и ми те људе спајамо, али политичко одуговлачење траје годинама", упозорио је Ђурђевић.
