Директор Дирекције за имовину Јован Воркапић објаснио је да се позив односи на сва правна лица и предузећа, али и установе које су имале одмаралиште и локале.
Крајем јуна је адвокат из Новог Сада Зоран Ристић, у име Удружења „Одузета имовина”, упутио допис српском министру финансија Синиши Малом да се убрза закључење споразума између Србије и Хрватске да би се обезбедило спровођење међународне обавезе о реституцији одузете имовине или њеног обештећења. У допису је наведено да Хрватска условљава реституцију одузете српске имовине закључењем билатералног споразума, а већ 14 година од преузете међународне обавезе нити га иницира, нити предлаже његово закључење.
Адвокатска канцеларија „Ристић” истиче да има више од 180 оштећених српских фирми, као и да је износ тржишне вредности одузете имовине у Хрватској већи од две милијарде евра. Наводи да више од 18 година власници одузете имовине у Хрватској нису у могућности да је користе, што је проузроковало штету од стотину милиона евра. Уједно, тренутно се пред хрватским судовима води више од 300 поступака, а оштећене фирме и појединици су се преко Удружења обратили на 200 адреса тражећи помоћ.
Скупштина Војводине је недавно усвојила извештај о стању имовине Војводине у 2017. у којем се наводи да је Војводина била корисник виле „Војводина” у Ловрану, одмаралишта „Војводина” у Црквеници, али и виле „Војводина” на Бледу у Словенији, као и трособног стана у Радовљици у тој држави.
У истом документу наведено је да Војводина има и имовину у Црној Гори, тачније, одмаралиште „Војводина” у Игалу.
Од 1950. године до 1990. у оквиру СФРЈ српска правна лица су највише инвестирала у Хрватској, посебно у туристичку привреду. Српски привредници су успешно пословали и значајно допринели развоју туристичке привреде у Хрватској па су тако саграђени многи туристички објекти на атрактивним локацијама као и многобројни пословни простори. Међутим, објашњавају у адвокатској канцеларији „Ристић”, осамостаљењем Хрватске 1992. године, сва покретна и непокретна имовина српских правних лица на њеног територији је конфискована, и то без накнаде. Посебним хрватским законом из 1994. одузета је имовина српских правних лица и чак је уписана као државна и дата на располагање Фонду за приватизацију. Део те имовине је отуђен, односно продат, а део је данас девастиран.
Српска предузећа и друга оштећена лица жалила су се хрватским правосудним органима па чак и Уставном суду Хрватске, али су њихове жалбе одбачене, и то без образложења. Поједина оштећена правна лица су поднела одговарајуће захтеве Европском суду за људска права у Стразбуру, поступци пред њим трајали су око три године, а највећи број захтева је одбачен од судија-појединаца. Чак је и Суд у Стразбуру упутио на закључење билатералних споразума између Хрватске и Србије, која, иначе, није субјекат у спору.
По проценама Дирекције за имовину, вредност зграда, станова, одмаралишта некадашњих српских предузећа, али и општина, у Хрватској у тренутку распада износила је 1,8 милијарду евра, а хрватских у Србији око 800 милиона. По другој процени, имовина фирми из Србије и прогнаних Срба у Хрватској, који су оставили најмање 65.000 кућа, вреди неколико милијарди евра. Осим тога, прогнаним припадницима српске националности одузето је и готово 50.000 станова на којима су имали станарско право.
Сами хрватски медији писали су да само НИС у тој држави има више од тридесет пумпи, одмаралишта у Ровињу, Макарској, на Хвару и Брачу, складиште, пословне просторе и део у „Јадранском нафтоводу”. Као посебно атрактивна некретина наводи се зграда Хрватског фудбалског савеза у Загребу, која је заправо власништво „Генекса”. Та српска компанија имала је у Хрватској и 37 станова, хотел у Ровињу од 1.155 квадрата, одмаралиште у Дубровнику...
Велики проблем представља и то што су српске фирме којима је имовина остала у бившим републикама у међувремену отишле у стечај или су приватизоване.
Сада се од правних наследника очекује да у предвиђеном року прикупе потребну документацију и доставе је Дирекцији за имовину да би држава коначно знала шта се све потражује.
Иначе, Уставни суд Србије зауео је став да се Анекс Г Споразума о сукцесији директно примењује, што значи да се хрватским фирмама враћа имовина у Србији. Тако су бројни локали, али и друге непокретности, већ враћени.
Имовину у Хрватској имају и зрењанинска месна индустрија „Бек”, суботички „Војпут”, Југобанка, крагујевачка „Застава”, Инвест банка, „Утва”, „Синтелон”, ПИК „Бечеј”, „Пионир” и „ 29. новембар” Суботица, „Симпо” Врање, „Први мај” Пирот, „Тигар”, „Путник”, „Центротекстил”, „Вино Жупа”, „Инекс” ...
Љ. Малешевић
