Брисел жури да се припреми за даље смањење испорука руског гаса, а следеће недеље ће представити план како земље могу да се изборе наредне зиме ако Москва потпуно обустави испоруке, преноси Ројтерс.
У међувремену, у ЕУ се преговара о амбициознијим законима који треба да погурају земље да замене руски гас чистом енергијом ове деценије и смање емисије ЦО2 које загревају планету.
Парламентарни одбор за енергетику подржао је данас предлог да се подигне циљ ЕУ за уштеду примарне и финалне енергије на 14,5 одсто до 2030. године и утврди обавезујући допринос за сваку земљу.
Законодавци траже далеко већи циљ за уштеду енергије од 9,0 посто који је Европска комисија иницијално предложила прошлог лета, мада је Брисел ту стопу повећао на 13 процената у мају у настојању да се брже ослободи руског горива након што је Москва напала Украјину.
„Добро за климу, лоше за (руског председника Валадимира) Путина“, твитовао је након гласања о том предлогу посланик Нилс Фуглсанг. Предлог је усвојен великом већином од 50 гласова "за", седам "против" и 13 уздржаних.
Посланици су такође великом већином подржали циљ да се 45 посто енергије у ЕУ добија из обновљивих извора до 2030. године, у односу на 22 процента у 2020. Брисел је првобитно предложио да се 40 одсто енерегије добија из ОИЕ, а после инвазије на Украјину је подигао циљ на 45 процената.
Да би се постигла циљана уштеда биће потребно реновирање милиона зграда које "гутају" енергију и које производе трећину емисија гасова са ефекторм стаклене баште у Унији.
Земље чланице ће такође морати да превазиђу вишегодишња кашњења у издавању дозвола, која тренутно спутавају нове пројекте соларних и ветроелектрана. ЕУ је предложила посебан закон за брзо издавање дозвола за ОИЕ.
Европски парламент ће у пуном саставу гласати о овим предлозима у септембру. Ако буду одобрени, ти предлози ће обликовати став парламента за појединачне преговоре са земљама ЕУ о коначним законима.
