Премало је стамбених кредита у динарима

Упркос ниским ценама стамбених квадрата и каматним стопама које су се преполовиле у односу на пре пет-шест година, грађани се све теже одлучују за куповину некретнина и подизање стамбених кредита.
с
Фото: Илустрација

За првих једанаест месеци прошле године укупна сума тих зајмова смањила се 0,9 одсто. Стамбени кредити износе 386,55 милијарди, говоре подаци Удружења банака Србије и Кредитног бироа.

Шта је то што у овом тренутку спречава грађане да купе своје квадрате? Несигурност радног места, још увек мале плате, где нема простора за кредит. Стручњаци сматрају да је најбоље задужити се у динарима уз фиксну стопу јер је тада рата од прве до последње иста. Међутим, баш стамебених кредита у домаћој валути код нас има мало. Подаци Националне корпорације за осгурање стамбених кредита говоре да је, од 93.000 стамбених зајмова колико је код њих регистровано, само 12 у динарима. О томе зашто је тако, др Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду каже:

Камате на динарске стамбене кредите више су од пет одсто годишње, а за оне у еврима од 2,52

– Динар је наша национална валута, а евро мерило вредности – објашњава он. – Код нас се штеди у еврима, а и банке које дају кредите од својих централа из иностранства узимају новац у еврима. Зато су и кредити такви. У овом тренутку јасно је да се сви плаше валутног ризика – и банке и њихови комитенти. Банке су одлично зарадиле и још зарађују на курсним разликама када су у питању кредити индексирани у швајцарским францима. С евром су сигурне и не желе да рескирају с динаром за фиксне кредите. Уколико домаћа валута буде дужи низ година стабилна, може се очекивати и већа понуда стамбених кредита у динарима.


Добош ради

Од укупно 93.000 кредита осигураних код НКОСК-а, велика већина се редовно враћа. Само 1.200 је проблематичних и за њих се спрема активирање хипотеке. То говори да су банке добро процениле клијенте, а и они сами су своје могућности, очигледно, добро уклопили с ратом кредита.  Банке клијентима код стамбених зајмова одобравају грејс-период од шест до 24 месеца, па у случају да имају новчаних тешкоћа, имају и време да се снађу.


Када крену од банке до банке, грађани се лако одлуче за евро. Банке нуде индексиране кредите уз камату од 2,52 до 2,79 одсто. Код динара је она од 4,35 до пет одсто. Купци станова могу бирати фиксну или променљиву камату. Уколико изаберу другу опцију, камата је готово иста сада. А како ће се у будуће кретати еурибор и белибор, за који су везане камате, тешко је рећи. За еурибор се зна да ће у 2018. години бити на нули или ту негде, а за белиборени толико.

Д. Вујошевић

EUR/RSD 117.1527
Најновије вести